Naslovna » Poslovi » Međunarodna saradnja » Multilateralna saradnja » Međunarodna saradnja na slivu reke Save

Međunarodna saradnja na slivu reke Save

Istorijat

Područje sliva reke Save, u okolnostima nastalim raspadom SFRJ, je podeljeno između četiri novonastale države. U svrhu postizanja što boljeg integralnog upravljanja slivom kao i značajnim resursima, kao i regulisanja pitanja bezbedne plovidbe i zaštite kvaliteta vode reke Save pojavila se potreba za regulisanjem zajedničkih interesa na tom području.

Na inicijativu Pakta za stabilnosti Jugoistočne Evrope, 2001. godine počeli su kontakti i pregovori četiri države u slivu reke Save (Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovina i tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora) o zaključivanju međudržavnog sporazuma o integralnom upravljanju vodama u rečnom slivu i uspostavljanja međunarodnog režima plovidbe na ovoj reci.

Okvirni sporazum za sliv reke Save potpisan je 3. decembra 2002. godine u Kranjskoj Gori, godinu dana nakon potpisivanja Pisma o namerama u Sarajevu od strane ovlašćenih predstavnika SRJ/Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. U procesu pregovaranja, uz podršku Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, dobijen je dokument kojim se obezbeđuje saradnja strana radi ostvarivanja sledećih ciljeva:

- uspostavljanje međunarodnog režima plovidbe rekom Savom i njenim pritokama,
- uspostavljanje održivog upravljanja vodama,
- preduzimanje mera za sprečavanje ili ograničavanje opasnosti, kao i za smanjivanje i uklanjanje štetnih posledica nastalih usled poplava, leda, suša i slučajeva ispuštanja opasnih materija u vode.

Sporazumom su definisana i opšta načela postupanja strana koje će sarađivati na osnovu suverene ravnopravnosti, teritorijalnog integriteta, zajedničke dobrobiti i dobre volje poštujući uzajamno nacionalne zakone, institucije i organizacije te delujuću u skladu sa Okvirnom direktivom EU o vodama.

Sporazumom je predviđena saradnja i razmena podataka između strana u vezi sa vodnim režimom reke Save, režimom plovidbe, propisa, organizacione strukture, administrativnom i tehničkom praksom. Predviđa se, i neophodna je saradnja sa međunarodnim organizacijama (Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav – ICPDR, Dunavskom komisijom, Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih Nacija UNECE, i institucijama Evropske Unije). U delovanju strana se primenjuje princip razumnog i pravednog korišćenja i podele vodnih resursa sliva reke Save. Sporazumno se regulišu sva pitanja o sprovođenju mera u cilju obezbeđenja jedinstva vodnog režima, otklanjanja ili smanjenja prekograničnih uticaja na vode drugih strana, čiji uzrok može biti obavljanje privredne ili druge delatnosti.

Dana 2. aprila 2004. godine u Ljubljani je potpisan Sporazum o izmenama Okvirnog sporazuma o slivu reke Save i Protokola o režimu plovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. Na osnovu Sporazuma, formirana je Privremena komisija za sliv reke Save, sa zadatkom da vrši koordinaciju aktivnosti u slivu, dok sve države ne izvrše ratifikaciju Sporazuma, odnosno dok se ne obezbede uslovi za početak rada Međunarodne komisije za sliv reke Save (Savske komisije). Privremena komisija za reku Savu održala je ukupno sedam sastanaka, a poslednji 7. sastanak održan je 11. i 12. maja 2005. godine u Brčkom, Bosna i Hercegovina.

Skupština državne zajednice Srbije i Crne Gore je ratifikovala Okvirni sporazum i Protokol o režimu plovidbe 27. maja 2004. godine.

Sporazum je stupio na snagu 29. decembra 2004. godine, 30 dana nakon što je depozitar Sporazuma, Republika Slovenija, obavestila zemlje potpisnice o prispeću i poslednjeg obaveštenja o sprovedenoj ratifikaciji zemalja potpisnica. Na osnovu toga, u Zagrebu, Hrvatska, u prostorijama Ministarstva mora, turizma, prometa i razvitka od 27. do 29. juna 2005. godine, održana je konstitutivna sednica Savske komisije na kojoj je za predsedavajućeg na mandat od 3 godine određen gospodin Kemal Karkin iz Bosne i Hercegovine, a za zamenika predsedavajućeg gospodin Branko Bačić iz Hrvatske.

Republika Srbija predsedavala je Savskom Komisijom u periodu 2011 – 2014.

Protokol o sprečavanju zagađivanja voda prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save je potpisan, ali još uvek nije ratifikovan od strane Republike Srbije.

Protokol o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save je potpisan. Narodna skupština Republike Srbije je na predlog Ministarstva spoljnih poslova, a na osnovu dokumenata pripremljenih od strane Republičke direkcije za vode usvojila Zakona o ratifikaciji Protokola o zaštiti od poplava uz Okvirni sporazum o slivu reke Save (Službeni glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori, 16/2014).

Sekretarijat Savske komisije

Savska komisija je osnovala Sekretarijat kojim upravlja sekretar koji ima tri zamenika, službenike i pomoćno osoblje. Sekretarijat obavlja administrativne i izvršne poslove Savske komisije. Savska komisija jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu stranama.

Sekretarijat Savske komisije je počeo sa radom 09. januara 2006. godine, a za Sekretara je izabran prof.dr. Dejan Komatina.

Prema članu 6 Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, države imaju obavezu da odrede organizacije (organe i tela) nadležna za realizaciju sporazuma na delu sliva reke Save koji se nalazi na njihovim teritorijama.

Stručne grupe

Sa namerom da pospeši saradnju i obezbedi sinergiju u postizanju svojih ciljeva, Savska komisija osniva stalne i ad-hoc stručne grupe, sastavljene od postavljenih stručnjaka iz država Strana Okvirnog sporazuma o slivu reke Save. Stalne stručne grupe obrađuju osnovna pitanja na slivu reke Save, dok ad-hoc stručne grupe obrađuju specifičnija pitanja i zadatke.

Stručnim grupama predsedavaju službenici Sekretarijata Savske komisije. Sekretarijat, u načelu, priprema materijal koji se razmatra od strane stručnih grupa.

Sastanci stručnih grupa održavaju se nekoliko puta godišnje, u skladu sa Planom rada Savske komisije i po pravilu se održavaju u sedištu Savske komisije, u Zagrebu (Hrvatska).

Stalne stručne grupe su:

  • Stalna stručna grupa za plovidbu (PEG NAV),
  • Stalna stručna grupa za upravljanje slivom (PEG RBM),
  • Stalna stručna grupa za prevenciju i kontrolu akcidenata (PEG APC),
  • Stalna stručna grupa za zaštitu od poplava (PEG FP).

Ad-hoc stručne grupe su:

  • Ad-hoc stručna grupa za pravna pitanja (Ah L EG),
  • Ad-hoc stručna grupa za hidrološka i meteorološka pitanja (Ah HM EG),
  • Ad-hoc stručna grupa za hidrološka pitanja u plovidbi (Ah HIN EG),
  • Ad-hoc stručna grupa za geografski informacioni sistem (Ah GIS EG),
  • Ad-hoc stručna grupa za rečne informacione servise (Ah RIS EG),
  • Ad-hoc stručna grupa za finansijska pitanja (Ah FIN EG).
Savska komisija

U radu stručnih grupa u okviru Savske komisije iz Republike Srbije učestvuje: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo spoljnih poslova, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Republički geodetski zavod, JVP „Srbijavode“, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković''.

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 04. juna 2009. godine, je odredila Republičku direkciju za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koordinatora aktivnosti u okviru rada u Međunarodnoj komisiji za sliv reke Save (Zaključak 05 Broj: 037-2992/2009).

Zbog katastrofalnih poplava koje su zadesile region, u Beogradu je 16. juna 2014. godine. održan ministarski sastanak na kome su dogovorene regionalne aktivnosti vezane za zaštitu od poplava u slivu reke Save. Peti sastanak Strana Okvirnog sporazuma o slivu reke Save, na kome je donet Plan upravljanja vodama za sliv reke Save je održan u Zagrebu 2. decembra 2014. godine.

Dan reke Save

Države strane Okvirnog sporazuma o slivu reke Save su na Prvom sastanku strana, 01. juna 2007. godine u Zagrebu, Hrvatska 1. jun proglasile Danom reke Save. Od tada se svake godine obeležava Dan reke Save na celom slivu u cilju promovisanja značaja reke Save za sve zemlje u slivu, njenih visokih ekoloških vrednosti i socio-ekonomskih potencijala. Organizovanjem različitih aktivnosti skreće se pažnja na vitalnu ulogu koju reka Sava i njene pritoke imaju u životu stanovništva u njenom slivu, te s tim u vezi podizanje javne svesti o važnosti prekogranične saradnje i dogovora o bitnim oblicima korišćenja i zaštite voda u slivu reke Save.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode organizuje manifestaciju Dan Save u partnerstvu sa Coca Cola sistemom, WWF-om Srbija i u saradnji sa svim zainteresovanim stranama, koristeći priliku da apeluje na građane Srbije da čuvaju ovaj neprocenjivi prirodni resurs koji imamo u zemlji.