Насловна » Послови » Међународна сарадња » Мултилатерална сарадња » Међународна сарадња на сливу реке Дунав

Међународна сарадња на сливу реке Дунав

Савезна Република Југославија је 30. јануара 2003. године ратификовала Конвенција на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав и донела Указ о проглашењу Закона о Конвенцији о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунава. СЦГ је постала пуноправни члан Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR) 19. августа 2003. године. ICPDR се састоји од 14 подунавских земаља потписница Конвенције о заштити реке Дунав (Република Аустрија, Босна и Херцеговина, Република Бугарска, Република Хрватска, Чешка Република, Савезна Република Немачка, Мађарска, Република Молдавија, Румунија, Словачка Република, Република Словенија, Република Србија, Украјина, Црна Гора) и ЕУ.

Конвенција поставља принципе и правила за заштиту и одрживо управљање реком Дунав. Циљеви Конвенције су усмерени ка обезбеђивању одрживог коришћења и правичног управљања водним ресурсима у сливу, укључујући мере за одржање (конзервацију) екосистема, побољшање и рационалну употребу површинских и подземних вода у целом сливу.

Промовисањем и координацијом одрживог и равномерног управљања водама, укључујући заштиту, унапређење и рационално коришћење вода у корист земаља и становништва Дунавског слива, ICPDR реализује своју мисију усвајањем препорука за побољшање квалитета вода, развојем механизама за контролу поплава и акцидената, договарањем стандарда у области емисија као и обезбеђивањем да договорено нађе одраз у националном законодавству и његовој примени, али и у политикама управљања водама земаља дунавског слива.

Секретаријат ICPDR-а

Међународна комисија за заштиту реке Дунав је основала Секретаријат чији рад координира секретар, а који чине и технички експерти за поједина питања, службеници и помоћно особље. Секретаријат обавља административне и извршне послове ICPDR-а.

Стручне групе

У раду ICPDR-а из Републике Србије учествују представници: Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине и Агенције за заштиту животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Дирекција за пловне путеве, Министарства рударства и енергетике, ЈВП „Србијаводе“, ЈВП „Воде Војводине“, Републичког хидрометеоролошког завода Србије, Института за водопривреду „Јарослав Черни“, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић'', Института за земљиште, Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда и представници универзитета.

На основу закључка Владе Републике Србије број 337-7546/2003 Савет министара Србије и Црне Горе је на 37. седници одржаној 27. новембра 2003. године именовао директора Републичке дирекције за воде у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за шефа делегације при ICPDR-у (решење бр. 337-4/2003).

Представници Републике Србије учествују у раду група у оквиру ICPDR-а, и то:

  • Експертске групе за управљање речним сливом (RBM EG),
  • Експертске групе за мониторинг и процену (MA EG),
  • Експертске групе за притиске и мере (PM EG),
  • Експертске групе за одбрану од поплава (FLOOD EG),
  • Eкспертске групе за управљање информацијама и географски информациони систем (IMGIS EG),
  • Аd hoc Експертске групе за учешће јавности и комуникацију (ad hoc PP EG),
  • Аd hoc стратешке експертске групе (ad hoc S EG),
  • Групе за Тису (TISZA GROUP),,
  • Економске радне групе (Economics Task Group),
  • Радне групе за хидроморфологију (Hydromorphology Task Group),
  • Радне групе за превенцију и контролу аксидената,
  • Радне групе за нутријенте (Nutrients Task Group),,
  • Радне групе за подземне воде (Groundwater Task Group),
  • PIAC (бивша Радна група за систем за узбуњивање прилоком аксидената) ACCIDENT PREVENTION AND CONTROL EXPERT GROUP),
  • Тима за климатске промене (CLIMATE CHANGE TEAM),
  • Тима за хидроенергетику (HYDROPOWER TEAM).

Експертска група за управљање речним сливом у сарадњи са експертским групама за поједина питања (хидроморфолошке промене, подземне воде, притиске и утицаје ...) организовала је рад на изради Плана управљања на сливу реке Дунав, а чијом имплементацијом је планирано да се оствари значајно смањење загађења реке Дунав.

Први План управљања за слив реке Дунав са Заједничким програмом мера усвојен је 10. децембра 2009. године са циљем постизања циљева Оквирне директиве о водама у првом периоду до 2015. године. Овај први циклус се надопуњује новелирањем Плана за период до 2021. године.

Други План управљања за слив реке Дунав са Заједничким програмом мера и први План управљања ризицима од поплава за период 2015-2021 усвојени су на 17. Редовном састанку одржаном 9-10. децембра 2014. године у Бечу. Планови имају за циљ да побољшају заштиту и унапреде статус свих вода и да обезбеде одрживо и дугогодишње коришћење водних ресурса, као и одрживо управљање ризицима од поплава.

Трећи План управљања за слив реке Дунав са Заједничким програмом мера и други Плана управљања ризицима од поплава за период 2021-2027 усвојени су на 24. Редовном састанку одржаном 13-14. децембра 2021.године.

Састанци

Министарски састанак - састанак страна се одржава по потреби. Први је одржан 2004. године на 10. годишњицу потписивања Конвенције о заштити реке Дунав са циљем истицања значаја достигнутих резултата и давања подстрека за будући рад.

Други министарски састанак одржан је 2010. године на коме је усвојен План управљања за слив реке Дунав и Акциони планови за одбрану од поплава за 17 под сливова у сливу реке Дунав.

Трећи министарски састанак одржан је 9. фебруара 2016. године у Бечу.

Аd hoc стратешка експертска група је експертско тело ICPDR-а које се састаје на посебан захтев ICPDR-а или Сталне радне групе у вези стратешких, правних или административних питања.

На редовном састанку ICPDR-а, који се одржава сваког децембра у Бечу уз учешће шефова делегација, даје се извештај о раду и усвајају се до тада припремљена документа.

Стална радна група се састаје једном годишње, најчешће у јуну месецу текуће године, и циљ је да се разматране одлуке и усвојени документи на редовном састанку верификују.

Састанци група у оквиру ICPDR-а одржавају се неколико пута годишње, у складу са Планом рада ICPDR-а и по правилу се одржавају сваки пут у другој земљи чланици ICPDR-а. Секретаријат у сарадњи са председавајућим група припрема материјал који се разматра.

Заједничко истраживање Дунава

Да би се добили поуздани и упоредиви подаци неопходни у процесу планирања и доношења адекватних мера, као и да би се пратио ефекат донетих одлука подунавске земље у оквиру ICPDR-а организују и научна истраживања.

Прво заједничко истраживање Дунава (Joint Danube Survey 1 - JDS1) спроведено је 2001. године, друго заједничко истраживање Дунава (Joint Danube Survey 2 – JDS 2) је спроведено 2007. године, док је планирано треће заједничко истраживање реке Дунав (Joint Danube Survey 3 – JDS3) у 2013. години. Током 2019. и 2020. године, у координацији са Секретаријатом Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), реализовано је Четврто заједничко истраживање реке Дунав. Реализацију JDS-а координира Секретаријат ICPDR-а у сарадњи са подунавским земљама.

JDS1 истраживање трајало је од 12. августа до 20. септембра 2001. године. JDS1 је била прва експедиција чији је задатак био добијање упоредивих резултата квалитета вода дуж читавог тока реке. Тим је на располагању имао два брода - Аргус (Република Србија), главно истраживачко пловило и ледоломац ''Szechsenyi'' (Мађарска), који је служио за смештај тима и превоз терета и залиха. Узорковање је извршено на 74 локација на главном току Дунава и на 24 локације на највећим притокама.

JDS1 је показао да је Дунав и даље станиште бројних ретких врста, као и да на сливу постоји значајан биодиверзитет. Међутим, истраживања су указала и на присуство органског и микробиолошког загађења, тешких метала, уља/нафте из бродова, као и пестицида и других опасних материја.

JDS2 је била највећа истраживачка експедиција у 2007. години у свету. Главни циљ истраживања је био да се скупе упоредиве и поуздане информације о квалитету воде и загађењу на целом току реке Дунав и његових притока: Драве, Тисе, Саве, Велике Мораве, Arges-а, Olt-а и Prut-а.

У раду међународног тима учествовало је 18 експерата из Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Румуније и Данске. Тим је на располагању имао три брода, чије су ангажовање обезбедиле различите државе и институција: Аргус (Република Србија), главно истраживачко пловило, ледоломац ''Szechsenyi'' (Мађарска), који је служио за смештај тима и превоз терета и залиха, и брод ''Vienna 115 (Piscius)'' (Joint Research Centre – Европске уније) који је служио за истраживање рибљих врста. Три брода су препловила дужину од 2,375 km у периоду од 14. августа до 28. септембра 2007. године.

Република Србија је свој највећи допринос истраживању дала кроз учешће истраживачког пловила Аргус. За потребе JDS2, брод Аргус је комплетно реновиран.

На главном току Дунава узорковање је извршено на 96 локација. Анализом су обухваћени: вода, седимент, суспендовани нанос, биолошки параметри, шкољке и рибље врсте.

Током реализације JDS2 национални тимови су учествовали како у делу истраживања експедиције JDS2, тако и у реализацији националног дела истраживања.

Национални тим Републике Србије чинили су стручњаци из Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић'', Биолошког факултета Универзитета у Београду и Републичког хидрометеоролошког завода, који су вршили узорковање и анализе на главним притокама: Тиси, Сави и Великој Морави.

Републичка дирекција за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је координисала истраживања у оквиру JDS2 на територији Републике Србије. Узорковање на притокама је обављано у време проласка експедиције кроз Републику Србију – од 3. до 9. септембра 2007. године. Успешну реализацију планираних активности обезбедила је добра сарадња свих учесника.

Реализација националног дела истраживања JDS2 окупила је институције и истраживачке организације око заједничког циља – прикупљање упоредивих и поузданих података и информација о квалитету воде и загађењу на разматраним притокама. Осим Републичке дирекције за воде у националном делу истраживања учествовали су и Министарство заштите животне средине, Министарство унутрашњих послова - Управа граничне полиције, Министарство одбране, Министарство финансија – Управа царина, Министарство за инфраструктуру, Републички хидрометеоролошки завод Србије, Институт за биолошка истраживања ''Синиша Станковић'', Биолошки факултет Универзитета у Београду, Југословенско речно бродарство, ХЕ Ђердап I, Градска управа града Београда, Лучке капетаније Бездан, Апатин, Нови Сад, Београд, Смедерево и Велико Градиште, луке Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Смедерево и Костолац.

Налази JDS 2 истраживања потврђују да је сарадња међу дунавским земљама на смањењу загађења довела до позитивних резултата. Напредак је учињен у многим областима од JDS1. Квалитет вода се у глобалу поправио, али има још посла. Људи могу да се купају у деловима слива Дунава, али не свуда. Могуће је јести рибу без ризика по здравље, али је у неким областима неопходно спровести даља истраживања о концентрацији живе.

JDS 3 је била највећа истраживачка експедиција у 2013. години. За шест недеља између 13. августа и 26. септембра 2013. године, JDS 3 бродови су прешли 2,375 км низводно реком Дунав, кроз 10 земаља, до делте Дунава. JDS 3 је координирана од стране ICPDR-а. Међународни тим 20 научника је био одговоран за узимање и обраду узорака, анализу на броду и слање узорака у одабране лабораторије на даље процесирање.

JDS 3 је имала три главна циља: прикупљање информација о параметрима који нису обухваћени текућим мониторингом, израда података који су упоредиви јер су рађени за цео ток реке Дунав и промовисање рада ICPDR-а и подизање свести грађана о управљању водама.

Заједничко истраживање реке Дунав представља најобухватнији истраживачки мониторинг површинских вода на свету, а спроводи се сваке шесте године.

У циљу постизања доброг статуса, као циља Оквирне директиве о водама (WFD), заједничко истраживање реке Дунав врши усклађивање процеса мониторинга вода у свим дунавским земљама. На целом сливу реке Дунав, међународни тимови одлазили су до утврђених локација како би узимали узорке и вршили мерења разних параметара статуса - загађења, биодиверзитета, садржаја пластике и радијације.

Истраживање је као резултат дало иновиран приказ статуса вода на целокупном сливу реке Дунав.

Током JDS4 примењен је читав низ метода и техника нове генерације, укључујући „Environmental DNA (eDNA)” и „target & non-target screening methods”.

Резултати овог истраживања дају нам јединствени увид у статус вода на сливу реке Дунав, укључујући одговоре на следећа питања:

- колико хемијских супстанци је доспело у воде?
- колики број риба живи у сливу реке Дунав?
- која количина микропластике се налази у реци Дунав и његовим притокама?
- да ли заиста има лососа у Дунаву?

Слично као и приликом JDS3, и резултати овог 4. истраживања представљају основ у процесу спровођења одредби WFD, у смислу прављења свеобухватне базе података као подлоге у процесу одлучивања. Циљ прикупљања резултата током ових истраживања није да замени национални мониторинг који се у свакој држави појединачно користи приликом процеса процене еколошког и хемијског статуса, већ да се користи у својству базе података, са једне стране, приликом усаглашавања метода за процене на целом сливу, а са друге стране, приликом нове приоритизације специфичних загађивача на сливу реке Дунав.

JDS4 доприноси побољшању процеса спровођења мониторинга у сливу реке Дунав, јер:

- представља независну базу података која може унапредити процес мониторинга површинских вода на националном нивоу;
- пружа могућност тестирања и упоређивања са националним методологијама за одређивање биолошких и хидроморфолошких елемената, а све у циљу њихове будуће усклађености;
- даје могућност за вршење обуке у узорковању и процени биолошких елемената квалитета;
- представља јединствени извор података одређеног броја елемената квалитета за цео Дунав;
- омогућује размену знања и искустава између чланица Европске уније и осталих држава.

Анализом резултата закључено је да су, у односу на JDS3, многи проблеми до сада отклоњени. Међутим, предстоји још доста посла. Поред тога, одређени фактори, као што су микропластика или еДНА, први пут су током овог истраживања мерени, тако да ће њихово праћење бити могуће тек након спроведеног 5. истраживања - JDS5.

Резултате спроведеног JDS4 можете погледати и преузети на следећем линку:
https://www.icpdr.org/main/press-release-jds4-reports-published-most-comprehensive-river-survey-world-two-publications.

Дунав и даље има значајно велику популацију биљака и животиња. Прво истраживање хидроморфологије (физичких карактеристика облика, граница и садржаја) икад спроведено, указује на велике области које су у добром и природном стању. Позитивни напори који су учињени на обнови оштећених природних области, као што су плавна подручја близу Беча и у делти Дунава, морају да се наставе да би се добри еколошки услови реке постигли свуда.

У исто време, истраживање потврђује да су неопходна даља смањења садржаја нутријената и органског загађења. Дунав наставља да показује знаке деградације низводно од великих градова и у великом броју важних притока због неодговарајућег третмана градских отпадних вода. Напори на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода у сливу, посебно у градовима као што су Будимпешта, Београд и Букурешт, морају да буду убрзани. Неке од земаља морају да интензивирају напоре на контроли загађења од индустрије или главних притока. Укупно гледано, мора да се настави смањење загађења од пољопривреде (нутријенти и пестициди). Нека жаришта загађења отровним материјама, такође захтевају активнију пажњу.

Области у којима је неопходно даље истраживање и испитивање су такође дефинисане. Ово укључује ниво живе у неким узорцима, нарочито код риба, као и изворе загађења у неким притокама. Велики број пронађених риба и организама из других станишта ван слива Дунава, такође захтева даље испитивање.

Наравно, JDS нема само научну вредност, већ има и велики допринос у приближавању информација о квалитету воде широј јавности у државама на сливу Дунава, као и подизању јавне свести о питањима везаним за заштиту вода.

Учешће јавности

Битан сегмент Конвенције о заштити реке Дунав је и укључивање јавности са циљем подизања опште свести грађана о суживоту у сливу као и одрживом коришћењу овог ресурса.

У оквиру рада експертске групе за учешће јавности сваког 29. јуна се одржава манифестација Дан Дунава. Ова манифестација је установљена 2004. године од стране ICPDR-а и интегрални је део сарадње свих земаља потписница Међународне конвенције о заштити реке Дунав. Циљ манифестације је учешће јавности по свим питањима који се тичу заштите и одрживог управљања водама слива Дунава. Манифестацијом се жели постићи боља информисаност грађана о проблемима везаним за стање вода Дунава и повезаних екосистема, као и мотивисање за активним учешћем на побољшању стања вода Дунава. Прослава обухвата различите активности највише усмерене ка најмлађим суграђанима са којима се кроз мноштво спортских и ликовних такмичења, изложби, предавања у природи и осталих активности скреће пажња на значај очувања како Дунава тако и свих његових притока.

Део активности прославе Дана Дунава је и такмичење „Danube Master Art “(Дунавски уметник). Такмичење је међународног карактера и укључује ученике основних школа у изради уметничких радова (скулптура, мозаика, колажа и сл.) од природних материјала са обала река. Замишљено је тако да се позив за учешће на такмичењу шаље основним школама у којима се учесници, зависно од својих наставника, одлучују за врсту уметничког рада. Радови могу бити или индивидуални или направљени у пару.

Део процеса укључиваља јавности у процес заштите реке Дунав је и образовање најмлађих. У том смислу, ICPDR је заједно са Министарством просвете Републике Аустрије развила едукативни комплет назван „Danube Box “(Дунавска кутија) намењен деци узраста од 9-12 година.

Имплементацији Дунавске кутије у школама прикључиле су се у јуну 2005. године компаније Coca-Cola и Coca-Cola HBC.

Идеја пројекта је да шири свест међу најмлађом популацијом о сливу реке Дунав, њеним различитостима, али и сличностима и значају очувања ресурса и одрживог коришћења.

Материјал Дунавска кутија је осмишљен да пружа знање, идеје, и не само из области животне средине већ се освће и на историјске и географске чињенице везане за слив реке Дунав.

Материјал Дунавска кутија је предвиђен као образовни материјал који би имао могућност праћења реализације уз унапређивање садржаја у зависности од резултата имплементације.

Материјал се састоји од приручника за наставнике, постера слива Дунава, карата за игру и ЦД-а са целокупним материјалом. Приручник за наставнике се састоји од шест делова који се могу користити независно или по комбинованом принципу. Сваки део има увод у тему, детаљни опис активности (игре, експерименти, тимски рад, пројекти ван учионице, итд.), основне информације о теми, радне листове, референце за додатну литературу (која је дата као посебан део), и на крају сваког дела су дунавске приче.

Материјал Дунавска кутија је припремљен прво на немачком језику, а затим преведен на енглески језик. Републичка дирекција за воде и компанијe Coca-Cola и Coca Cola Hellenic Србија су организовале превод материјала на српски језик и штампање материјала. У току 2015. године извршена је дистибуција основним школама да би се користило као образовни материјал за остваривање образовно-васпитног рада у школама од 4. до 6. разреда.

АКТИВНОСТИ