Румунија

Досадашња билатерална сарадња у области вода између Србије и Румуније заснива се на важећем Споразуму о хидротехничким питањима који је потписан 07. априла 1955. године у Букурешту између влада ФНР Југославије и НР Румуније. Тим Споразумом уређује се отицање спољних и унутрашњих вода, регулисање и одржавање водотока, одбрана од поплава и леда, снабдевање водом, заштита вода од загађивања, мелиорација земљишта, искоришћавање водних снага, пловидба каналом Бегеј, заштита од ерозије, размена хидрометеоролошких података, као и израда студија, пројеката и извођење радова. Предвиђено је да се Споразум односи и на реку Дунав, уколико неко од наведених питања није уређено Конвенцијом о режиму пловидбе на Дунаву из 1948. године.

Имајући у виду да су резултати спровођења постојећег Споразума само делимично задовољавајући, посебно када је у питању заштита интереса наше земље, на 29. заседању Југословенско-румунске хидротехничке комисије (1998. године) учињен је покушај да се сарадња унапреди и осавремени, формирањем поткомисија за:

- Заштиту од штетног дејства вода,
- Газдовање водама
- Заштиту квалитета вода.

Међутим, постигнуто је само парцијално унапређење. Основни проблем је изостанак усаглашених мера и радова, у првом реду на Банатским водотоцима, а делимично и на реци Дунав. Решавање питања квалитета и квантитета вода Банатских водотока, као и заштите приобаља и квалитета вода акумулација ''Ђердап I'' и ''Ђердап II'' на Дунаву је од изузетне важности за Републику Србију.

Многе одредбе Споразума, пратећих правилника и методологија данас нису више актуелне, јер је дошло до значајних промена ситуације на терену. Ове промене изазване су пре свега реконструкцијом већег броја постојећих и изградњом нових хидротехничких објеката, првенствено Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, у који се данас уливају воде свих банатских водотока (осим Нере). На промену режима прекограничних водотока директно утиче и изградња многобројних акумулација на сливовима банатских водотока на румунској територији.

Посебан проблем је одрживо управљање реком Дунав на сектору од заједничког интереса, од ушћа Нере (1075 km речног тока) до ушћа Тимока (845 km речног тока), јер је у време потписивања Споразума идеја о изградњи бране на заједничком сектору била у зачетку. По извршењу почетних истраживања, радова и анализа, потписан је Техничко-економски меморандум 1960. године, којим је утврђена изградња два хидроенергетска и пловидбена система на заједничком сектору Дунава (943 km и 853 km речног тока). Искоришћење хидропотенцијала и успостављање сигурне пловидбе на заједничком сектору Дунава били су предмет бројних споразума, конвенција и уговора потписаних у периоду након 1963. године. Такође је договорена изградња и управљање Хидроенергетским и пловидбеним системом ''Ђердап I'' и ''Ђердап II''. За испуњење договорених активности формирана је Мешовита комисија за Ђердап и њени органи.

Споразум из 1955. године је у потпуности превазиђен. Досадашња сарадња са Румунијом одвија се на релативно кратком сектору водотока од заједничког интереса, што је у супротности са данас важећим Европским директивама у области вода.