УНЕЦЕ конвенција о водама

Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера (Конвенција о водама) Економске комисије за Европу Уједињених нација сачињена је у Хелсинкију 17. марта 1992. године.

Општи циљ Конвенција о водама је спречавање, контрола и смањење загађивања прекограничних водотокова и међународних језера и унапређивање међународне сарадње у области заштите и коришћења прекограничних водотокова. Конкретнији циљ је „спречавање, контрола и смањење“ загађивања вода и било каквог прекограничног утицаја, односно, стварање услова за „разумно и правично“ коришћење прекограничних вода. Овако дефинисани циљеви и инструменти за остваривање циљева имају директне импликације на стање управљања водним ресурсима у државама уговорницама Конвенције о водама, односно, треба да допринесу јачању институција и целог система управљања водним ресурима.

Остваривање циљева Конвенције о водама дугорочан је процес. Обавезе које проистичу из Конвенције о водама на начелан начин обавезују стране уговорнице, а највећи део конкретнијих обавеза треба да буде предмет уређивања посебних билатералних и мултилатералних споразума са заинтересованим државама (пре свега суседним) и међународним организацијама. Спровођење Конвенције о водама подразумева примену различитих мера: закључивање билатералних споразума са суседним земљама о питањима која регулише Конвенција o водама, доношење нових прописа, пре свега у сектору вода, изградња и јачање капацитета надлежних институција и привреде у вези са спречавањем, контролом и смањењем загађивања и прекограничног утицаја, мониторингом вода и животне средине, истраживање и развој, итд.

Република Србија је низводна земља за већину суседних држава а такође и доминатнан део водотокова на нашој територији има међународни карактер па је евидентна потреба да интензивније учествујемо у међународној сарадњи у сектору вода, уз несумњив интерес да се приступањем Конвенцији о водама помогне модернизацији система управљања водним ресусрима.

Имајући у виду значај Конвенције о водама за нашу државу, Република Србија је ратификовала Конвенцију о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10), и Република Србија је од новембра 2010. постала Страна Конвенције.

Све већи недостатак водних ресурса и њихова нерационална потрошња и недовољна заштита уз неповољне последице климатских промена, представљају лимитирајући фактор економског развоја у многим регионима света међу којима је и регион Југоисточне Европе. Са овим проблемима суочена је и Република Србија.

Поред тога, за Републику Србију је карактеристична чињеница да су чак 92% од расположивих вода Србије транзитне воде које дотичу у земљу Дунавом, Савом, Тисом и другим водотоцима. Незадовољавајући квалитет вода је и последица прекограничног загађења вода које улазе у Србију. Прекограничне реке су загађене нутријентима, нафтом, тешким металима и органским компонентама.

Значај Конвенције о водама за управљање водним ресурсима на територији Републике Србије се може сагледати кроз три области: коришћење вода, заштита од вода и заштита квалитета вода. Вода у Републици Србији се користи за снабдевање становништва и индустрије, наводњавање, производњу хидроелектричне енергије, унутрашњи пловни транспорт, рибарство, туризам и рекреацију. На прекограничним водоцима је потребно одговарајућим инструментима обезбедити потребне количине вода доброг квалитета за све ове намене, тако да Конвенција о водама има одговарајући значај. Заштита од штетног дејства вода подразумева реализацију низа радова, објеката, мера и других активности за заштиту људи, природних и радом створених добара и ресурса од поплава и водне ерозије. Ова област дели се на заштиту од поплава које настају при изливању вода из корита већих (сталних) водотока, заштиту од свих видова водне ерозије и бујица и заштиту од унутрашњих вода. С обзиром да највеће реке које дотичу у Републику Србију (Дунав, Тиса и Сава) формирају поплавне таласе ван наше територије, инструменти међународног водног права, укључујући и Конвенцију о водама, имају велики значај за ову област управљања водама. У Републици Србији у претходном периоду недовољно пажње и средстава посвећено је заштити вода, као и пречишћавању отпадних вода, а мере за спречавање, контролу и смањење загађења су неадекватне. У светлу модерних светских стремљења највећа инвестициона улагања у нашој земљи, у непосредној будућности морају бити везана за прикупљање, диспозицију и пречишћавање отпадних вода на територији целе Републике.

На многим прекограничним водотоцима је на улазу на територију Републике Србије квалитет воде лошији од прописаног, што се приписује прекограничном загађењу вода. Подаци мерења и испитивања показују да су прекограничне површинске воде загађене нутријентима, нафтом, тешким металима и органским компонентама. С тим у вези, треба истаћи да би се применом одредаба Конвенције о водама, чији је општи циљ подизање нивоа заштите прекограничних водотокова од „прекограничних утицаја“, постигли бољи услови на многим водотоцима у Републици Србији.