21. mart 2013.
22. mart – Svetski dan voda
Upravljanje vodama zahteva delotvornu saradnju više aktera, bilo na lokalnom ili međunarodnom nivou.
Vode presecaju političke granice i neophodna je međunarodna saradnja u cilju zajedničkog korišćenja vodnih resursa prekograničnog rečnog sliva od strane uzvodnih i nizvodnih korisnika čije se potrebe, zahtevi i kulture razlikuju, a ponekad i sukobljavaju.
Procenjuje se da 148 zemalja u okviru svoje teritorije imaju međunarodne rečne slivove, dok se kompletne teritorije 21 zemlje nalaze u njima.
U svetu postoji 276 prekograničnih rečnih slivova (64 u Africi, 60 u Aziji, 68 u Evropi, 46 u Severnoj Americi i 38 u Južnoj Americi).
Od 276 prekograničnih rečnih slivova, 185, tj. dve trećine dele dve zemlje, 256 dele 2, 3 ili 4 zemlje, a 20 dele 5 ili više zemalja. Maksimum od 18 zemalja na jednom prekograničnom slivu je u slivu reke Dunav.
Ako bilo ko uključen u upravljanje vodama ne sarađuje, „lanac saradnje“ se prekida i vodnim resursima se neće upravljati na najefikasniji način, pri čemu se javljaju negativni uticaji na ljudske živote i privredu. Veća je verovatnoća da će se ostvariti mir, prosperitet i održivi razvoj ako se vodni resursi koriste i njima upravlja na kooperativan način.
Ujedinjene nacije su proglasile za temu Svetskog dana voda 2013 „Međunarodnu saradnju u oblasti voda“. Cilj Svetskog dana voda 2013 je da podstakne i neguje saradnju u oblasti voda, i to da: podigne svest o značaju, koristi i izazovima saradnje u oblasti voda; unapredi znanje i razvije kapacitete za saradnju u oblasti voda; pokrene konkretne i inovativne akcije u pravcu saradnje u oblasti voda tokom i nakon 2013. godine i ojača međunarodnu saradnju između institucija, korisnika, društveno – ekonomskih sektora i drugih, u cilju postizanja koncenzusa o ciljevima održivog razvoja koji će poslužiti za delotvorno rešavanje budućih potreba za vodom.
Međunarodna saradnja u oblasti voda za Republiku Srbiju je veoma značajna, posebno kad se ima u vidu da je Republika Srbija nizvodna zemlja za većinu susednih država kao i da dominatan deo vodotokova na našoj teritoriji ima međunarodni karakter.
Sve veći nedostatak vodnih resursa i njihova neracionalna potrošnja i nedovoljna zaštita uz nepovoljne posledice klimatskih promena, predstavljaju limitirajući faktor ekonomskog razvoja u mnogim regionima sveta među kojima je i region Jugoistočne Evrope. Sa ovim problemima suočena je i Republika Srbija.
Pored toga, za Republiku Srbiju je karakteristična činjenica da su čak 92% od raspoloživih voda tranzitne vode koje dotiču u zemlju Dunavom, Savom, Tisom i drugim vodotocima. Nezadovoljavajući kvalitet voda je i posledica prekograničnog zagađenja voda koje ulaze u Srbiju.
Međunarodna saradnja u oblasti voda sprovodi se kroz bilateralnu saradnju, u najvećem obimu sa susednim državama i kroz multilateralnu saradnju, dominantno kroz sprovođenje Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera Ujedinjenih nacija, Konvencije o zaštiti reke Dunav i Okvirnog sporazuma za sliv reke Save.
