Istorijat
Voda je najpotrebnija i najvažnija prirodna materija neophodna za opstanak živih bića na zemlji. Zbog izuzetnih osobina voda je bila a i sada je predmet proučavanja raznih struka: meteorologije, hidrologije, hidrogeologije, hidrotehnike, biologije, ekologije, medicine, prava, zakonskih propisa i dr.
Voda kao prirodni resurs je ograničen po količini a po prirodnom kvalitetu sve je lošiji, tako da će za nastupajuće generacije predstavljati sve veće nedaće.
Potrebe od vajkada stalno rastu: za piće, navodnjavanje, industriju, rekreaciju... Vode za piće mora da bude dovoljno za sve, da je piju i da je troše, ali pod različitim uslovima, u različitim prostorima.
Od vajkada je postojao i poseban organ Uprave – Uprava voda, koji se brinuo o izgradnji, održavanju i korišćenju vodotoka i vodoprivrednih objekata.
Prvi Zakon o vodama donet je u Srbiji 26. decembra 1878. godine.
Svaki potencijalni korisnik mora tražiti i dobiti dozvolu da bi koristio vode pod određenim pravima i uslovima.
Voda kao najdragoceniji dar prirode, mora se koristiti na najoptimalniji način.
Zakon o regulisanju i upotrebi voda (18. decembar 1905. godine)
Međutim Zakon o vodama iz 1965, uvodi novinu da je voda društvena svojina i kao dobro od opšteg interesa služi za zadovoljenje opštih i zajedničkih potreba, uz obavezu pribavljanja vodoprivredne saglasnosti i dozvole nadležnog organa, kojom se određuje namena i uslovi korišćenja vodom i rok trajanja dozvole.
U skladu sa Zakonom o vodama iz 1905. i 1920.godine pri Ministarstvu Poljoprivrede i Vode, formirana je Generalna Direkcija Voda u Beogradu sa hidrotehničkim odeljcima na terenu.
