Историјат
Вода је најпотребнија и најважнија природна материја неопходна за опстанак живих бића на земљи. Због изузетних особина вода је била а и сада је предмет проучавања разних струка: метеорологије, хидрологије, хидрогеологије, хидротехнике, биологије, екологије, медицине, права, законских прописа и др.
Вода као природни ресурс је ограничен по количини а по природном квалитету све је лошији, тако да ће за наступајуће генерације представљати све веће недаће.
Потребе од вајкада стално расту: за пиће, наводњавање, индустрију, рекреацију... Воде за пиће мора да буде довољно за све, да је пију и да је троше, али под различитим условима, у различитим просторима.
Од вајкада је постојао и посебан орган Управе – Управа вода, који се бринуо о изградњи, одржавању и коришћењу водотока и водопривредних објеката.
Први Закон о водама донет је у Србији 26. децембра 1878. године.
Сваки потенцијални корисник мора тражити и добити дозволу да би користио воде под одређеним правима и условима.
Вода као најдрагоценији дар природе, мора се користити на најоптималнији начин.
Закон о регулисању и употреби вода (18. децембар 1905. године)
Међутим Закон о водама из 1965, уводи новину да је вода друштвена својина и као добро од општег интереса служи за задовољење општих и заједничких потреба, уз обавезу прибављања водопривредне сагласности и дозволе надлежног органа, којом се одређује намена и услови коришћења водом и рок трајања дозволе.
У складу са Законом о водама из 1905. и 1920.године при Министарству Пољопривреде и Воде, формирана је Генерална Дирекција Вода у Београду са хидротехничким одељцима на терену.
