Насловна » Послови » Међународна сарадња » Мултилатерална сарадња

Мултилатерална сарадња

24. децембар 2020.

ДУНАВСКИ УМЕТНИК
Ученици из Србије поново победници на сливу Дунава

Међународни конкурс „Дунавски уметник“ је активност Међународне комисије за слив реке Дунав и Глобалног партнерства за воде за Централну и Источну Европу. Конкурс циља узраст од 6-18 година и спроводи се у свих 14 земаља на сливу Дунава од 2004. године. Тема конкурса се мења сваке сезоне. Млади су позивани до сада да се активирају за здравији, за чистији Дунав, за очување јесетри, и сл.

Ове године такмичење је било подељено у четири категорије – уметнички радови, мапе, видео и специјална ковид категорија. Међу победницима категорије уметичког рада у јуниорској групи били су и основци из Инголштата у Немачкој, са радом „Риба од лишћа“. У категорији видеа, рад „Река Дунав“ Еве Маринове из Бугарске однео је победу међу тинејџерима.

Ученици из Србије и ове године су међу победницима међународног такмичења „Дунавски уметник“ са темом „Истражи Дунав“. У групи тинејџера, награду за уметнички рад „У загрљају Дунава“освојили су ученици седмог и осмог разреда ОШ “Стефан Немања” из Ниша, док су у јуниорској групи, у видео категорији на тему „Дунавски екосистеми“ победили Јакопо и Илија Мараци из Београда.

За најбоље мапе, награде су отишле у Румунију. За рад „Заједно за Дунав“ је у јуниорској групи награђена Марија Делија Дима из Берештија, а међу тинејџерима је победио рад „Река Прут – Благо Молдавије“ Јасмине Костилеану из Кахула.

У специјалној ковид категорији, награђивани су такмичари из земаља у којима је ситуација изазвана пандемијом спречила учешће у такмичењу. Победнице су Жана Бартољ и Ајда Јамшек из Словеније са радом „Данас за лепше сутра“.

Жири Међународне комисије за слив реке Дунав је победнике бирао међу 54 рада у ужем избору, а на сам конкурс је пристигло више од 250 радова које је послало 280 младих уметника и уметница из 57 школа. Конкурс је био отворен за децу узраста од 6 до 18 година и школе из 13 земаља дунавског слива.

Више детаља можете пронаћи на сајту Младих истраживача Србије:
https://www.mis.org.rs/ucenici-iz-srbije-ponovo-pobednici-na-slivu-dunava/

17. децембар 2020.

23. Редовни састанак Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR)

Дана 15. и 16. децембра 2020. године одржан је 23. Редовни састанак Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR). Ове године, због пандемије узроковане заразном болести COVID-19, састанак је одржан у нешто имењеним околностима, путем видео конференције.

Делегацију Републике Србије чинили су представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде - Републичке дирекције за воде, ЈВП „Воде Војводине“, ЈВП „Србијаводе“ као и Института за водопривреду „Јарослав Черни“.

Након усвајања записника са 18. Састанка Сталне радне групе ICPDR-а одржаног у јуну, најављено је да ће нови председавајући ICPDR -а у 2021. години бити Момчило Благојевић из Црне Горе. Момчило Благојевић је укратко изложио план активности Црне Горе на председништву ICPDR -а у следећој години.

На састанку су разматрана општа, финансијска, и административна питања, разматрано је стање буџета (плаћања контрибуција и расходи). Такође су разматране активности експертских група (извештаји председавајућих, будући планови и планиране наредне активности тематских група), и то Експертске групе за одбрану од поплава, Експертске групе за мониторинг и процену, Експертске групе за притиске и мере, Експертске групе за управљање речним сливом, Експертске групе за управљање информацијама и географским информационим системом и Експертске групе за превенцију и контролу акцидената, и прегледом иницијатива на подсливовима Саве и Тисе, сарадња и партнерства са посебним нагласком на донацију ЕУ као и о информацијама о пројектима у које је укључен ICPDR и пројектима са прекограничним значајем.

Истакнута је важност рада на разради Плана управљања сливом реке Дунав и ажурирању Плана управљања ризицима од поплава, који су од изузетног значаја за Републику Србију, имајући у виду да ће реализација истих допринети побољшању квалитета вода реке Дунав као и смањењу опасности од последица поплава које су нанеле много штете целом сливу.

Најављен је Министарски састанак који би требало да се одржи у фебруару 2021. године, а Ad-hoc стратешка експертска група почеће да развија оквир за Министарску декларацију и програм Министарског састанка.

2. јул 2020.

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О РАЗУМЕВАЊУ О САРАДЊИ КОЈА СЕ ОДНОСИ НА РЕДОВНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ СИСТЕМА ЗА УПОЗОРАВАЊЕ НА ПОПЛАВЕ И ПРЕДВИЂАЊЕ ПОПЛАВА У СЛИВУ РЕКЕ САВЕ

Меморандум о разумевању о сарадњи која се односи на редовно функционисање и одржавање система за упозоравање на поплаве и предвиђање поплава у сливу реке Саве потписан је од стране Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Србије, Републике Словеније, Црне Горе и Међународне комисије за сливе реке Саве.

Потписивањем Меморандумa о разумевању о сарадњи која се односи на редовно функционисање и одржавање Система за упозоравање на поплаве и предвиђање поплава у сливу реке Саве истиче се значај Оквирног споразума и рада Савске комисије, као примера успешне сарадње, у који су у Републици Србији активно укључена министарства и организације надлежне за питања из делокруга рада Савске комисије, и која улажу напоре да у оквиру доношења и спровођења секторских стратегија реализују део активности за које су надлежна.

Меморандумом о разумевању се прецизира улога, обавезе, начин и динамика сарадње између земаља и институција у сливу реке Саве како би се осигурало редовно функционисање и одржавање система за упозоравање на поплаве и предвиђање поплава у сливу реке Саве.

Овакав систем представља не само изузетно сложен и технички захтеван прогностички систем, него и јединствен такве врсте у европским, па и светским размерама, када се ради о прекограничном сливу.

Допринос овог система обухвата, између осталог, хидролошки модел читавог слива реке Саве и хидрауличког модела реке Саве и њених главних притока, ширег подручја реке Саве, ЛиДАР производа, ИТ опреме и софтвера неопходних за функционирање успостављеног Сава система за предвиђање и упозорење o поплавaмa (систем ране најаве реке Саве), као и пренос знања. Ово ће се првенствено користити као подршка у планирању спремности и реаговања, како би на крају спасили животе и имовину, али такође има потенцијал да се у будућности користи у друге сврхе, као што су транспорт седимента и моделирање квалитета воде, анализа климатских промена, итд.

11. јун 2020.

18. САСТАНАК СТАЛНЕ РАДНЕ ГРУПЕ ICPDR-a

Од 9. до 10. јуна 2020. године било је планирано одржавање састанка Сталне радне групе при Међународној комисији за слив реке Дунав у Молдавији.Ове године, због пандемије узроковане заразном болести COVID-19, састанак је одржан у нешто имењеним оконостима путем видео конференције.

Делегацију Републике Србије чинили су представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде- Републичке дирекције за воде, ЈВП „Воде Војводине“, ЈВП „Србијаводе“ као и Института за водопривреду „Јарослав Черни“.

На 18. Састанку Сталне радне групе ICPDR-а разматрана су општа, финансијска, и административна питања, разматрано је стање буџета (плаћања контрибуција и расходи). Такође су разматране активности експертских група (извештаји председавајућих, будући планови и планиране наредне активности тематских група), и то Експертске групе за одбрану од поплава, Експертске групе за мониторинг и процену, Експертске групе за притиске и мере, Експертске групе за управљање речним сливом, Експертске групе за управљање информацијама и географским информационим системом и Експертске групе за превенцију и контролу акцидената, и прегледом иницијатива на подсливовима Саве и Тисе, сарадња и партнерства са посебним нагласком на донацију ЕУ као и о информацијама о пројектима у које је укључен ICPDR и пројектима са прекограничним значајем.

Представници Републике Србије су свесни значаја, за Републику Србију, сарадње на одрживом коришћењу и заштити слива реке Дунав, како са аспекта интегралног управљања на сливу тако и са аспекта рада ICPDR-а као платформе за сарадњу држава на сливу у циљу примене Оквирне директиве о водама. Такође на састнаку је истакнута важност рада на разради Плана управљања сливом реке Дунав и ажурирању Плана управљања ризицима од поплава, који су од изузетног значаја за Републику Србију, имајући у виду да ће реализација истих допринети побољшању квалитета вода реке Дунав као и смањењу опасности од последица поплава које су нанеле много штете целом сливу.

УНЕЦЕ КОНВЕНЦИЈА О ВОДАМА

Република Србија је ратификовала Конвенцију о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера Уједињених нација (Конвенција о водама) 2010. године и постала Страна Конвенције о водама која је сачињена у Хелсинкију 17. марта 1992. године.

ДУНАВ

Мултилатерална сарадња на сливу Дунава одвија се у оквирима Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунава (Конвенција о заштити реке Дунав) коју је потписало 11 подунавских земаља и ЕУ 29. јуна 1994. Године у Софији. Савезна Република Југославија је 30. јануара 2003. године ратификовала Конвенцију о заштити реке Дунав и донела Указ о проглашењу Закона о Конвенцији о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунава.

Мултилатерална сарадња у области пловидбе одвија се и у оквирима Дунавске комисија, међународне организације основане за потребе имплементације Конвенције о пловидби на реци Дунав, потписаној у Београду, 18. августа 1948. године. Основни циљ Дунавске комисије је да промовише активности којима се подстиче развој слободне пловидбе на реци Дунав за сва пловила које плове под заставама прибрежних земаља. Земље чланице Дунавске комисије су: Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија, Хрватска, Румунија, Бугарска, Молдавија, Украјина, Русија. Од 1954. године канцеларије Дунавске комисије налазе се у Будимпешти.

САВА

Мултилатерална сарадња на сливу Саве одвија се у оквирима рада Међународне комисије за слив реке Саве на основу Оквирног споразума за слив реке Саве потписаног 3. децембра 2002. године у Крањској Гори.

ТИСА

Мултилатерална сарадња на сливу Тисе одвија се у оквирима рада Међународне комисије за заштиту реке Дунава на основу Меморандума о разумевању потписаног 14. децембра 2004. године у Бечу.