Насловна » Послови » Уређење водотока и заштита од штетног дејства вода

Уређење водотока и заштита од штетног дејства вода

У складу са одредбама Закона о водама, управљање водама које чини скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног режима, у надлежности је Републике Србије, а остварује се преко:

- Министарства пољопривреде и заштите животне средине у оквиру кога је за сектор вода надлежна Републичка дирекција за воде,

- Покрајинског секретаријатa за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводина,

- органа јединица локалне самоуправе,

- јавних водопривредних предузећа и то: на подручју АП Војводина – ЈВП "Воде Војводине" и на преосталом делу Републике Србије – ЈВП "Србијаводе".

Јавно водопривредно предузеће, основано за обављање водне делатности на одређеној територији, управља водним објектима за уређење водотока и за заштиту од поплава на водама I реда (укључујући и бране са акумулацијама и ретензије), водним објектима за заштиту од ерозије и бујица на сливовима акумулација и водним објектима за одводњавање који су у јавној својини, и брине се о њиховом наменском коришћењу, одржавању и чувању.

Водним објектима за уређење водотока и заштиту од поплава на водама II реда и осталим водним објектима за заштиту од ерозије и бујица који су у јавној својини, управља и брине о њиховом наменском коришћењу, одржавању и чувању, јединица локалне самоуправе на чијој се територији објекти налазе.

Воде I реда дате су у Одлуци о утврђивању пописа вода I реда. Све остале површинске воде сматрају се водама II реда.

Уређење водотока и заштита од штетног дејства вода је једна од три водне делатности и делатност је од општег интереса. Уређење водотока обухвата изградњу и одржавање водних објеката за уређење водотока (регулациони објекти) и извођење радова на одржавању стабилности обала и корита водотока и одржавању његове пропусне моћи за воду, лед и нанос. Заштита од штетног дејства вода обухвата мере и радове за заштиту од поплава од спољних и унутрашњих вода и од леда, за заштиту од ерозије и бујица и радове на отклањању штетних последица поплава на водним објектима и кориту за велику воду.

Управљање ризицима од штетног дејства вода обухвата израду прелиминарне процене ризика од поплава, израду и спровођење планова управљања ризицима од поплава, општег и оперативних планова за одбрану од поплава, спровођење редовне и ванредне одбране од поплава и заштиту од ерозије и бујица.

  • Прелиминарна процена ризика од поплава
  • Планови управљања ризицима од поплава
  • Општи план за одбрану од поплава
  • Оперативни планови за одбрану од поплава
  • Спровођење редовне и ванредне одбране од поплава
  • Заштита од ерозије и бујица

Прелиминарна процена ризика од поплава

Прелиминарну процену ризика од поплава за територију Републике Србије је израдило Министарство, Републичка дирекција за воде, у складу са Законом о водама, Правилником о утврђивању методологије за израду прелиминарне процене ризика од поплава као и Европском директивом о процени и управљању ризицима од поплава, 2007/60/ЕЦ.

2019. година

Прелиминарна процена ризика од поплава за територију Републике Србије 2019.

У Прелиминарној процени ризика од поплава (ППРП 2019) извршена је анализа поплава које су се јавиле у периоду од 2012. до 2019. године, преиспитивање могућих штетних последица будућих поплава и значајних поплавних подручја.

ППРП 2019 садржи податке из прве ППРП, који су преиспитани, ажурирани, измењени и допуњени у складу са сазнањима и подацима прикупљеним након прве ППРП.

У складу са Правилником, урађена је прелиминарна процена ризика од поплава сагледавањем ситуације по сливовима површине веће од 500 km2, узимајући у обзир физичке карактеристике слива, положај и хидролошке карактеристике водотока, начин коришћења земљишта на сливу, положај насељених места и објеката привредних активности, положај саобраћајне инфраструктуре, положај заштитних водних објеката, податке о поплавама које су се догодиле у прошлости, могућност појаве поплава у будућности и њихове могуће штетне последице, расположиве информације о плановима дугорочног развоја, изведене и могуће радове за смањење ризика од поплава и одређена су значајна поплавна подручја на подсливовима где су забележене поплаве у прошлости и/или је процењено да су могуће значајне поплаве у будућности

У првој ППРП је одређено 99 значајно поплавних подручја (ЗПП) која су угрожена поплавама у случају изливања воде из корита водотока.

Приликом преиспитивања је констатовано да је потребно ажурирање списка ЗПП.

На основу значајних поплава у периоду 2012-2019. измењена су ЗПП дуж Бјелице и Ликодре.

Додата су нова ЗПП дуж Млаве и Тиснице, Бусура, Пештана и Обнице.

На основу процене могућих штетних последица будућих поплава измењена су или додата нова ЗПП дуж: Тамиша, Црнице, Скрапежа, Моравице (Алексинац), и Црног Тимока.

Значајном поплавном подручју дуж Млаве од ушћа до Петровца је промењен назив тако да је сада узводна граница код Лесковца.

Значајном поплавном подручју дуж Јасеничке реке назив је промењен тако да је сада узводна граница на ушћу Дупљанске реке, што просторно одговара ранијој граници код Милошева.

Значајна поплавна подручја дуж Рашке и Јошанице кроз Нови Пазар су груписана у једно ЗПП, као и Вршачки канал и Марковачки поток.

Плазовић има регулисано корито те је у првој ППРП одређен као ЗПП. Како у ранијем периоду нису забележене велике воде на овом водотоку и не процењује се да су могуће значајне поплаве, одлучено је да се његово поплавно подручје не сматра значајним.

Прелиминарном проценом ризика од поплава 2019. године одређено је укупно 101 значајно поплавно подручје (карта и табеларни приказ), укључујући и она идентификована у првој ППРП.

2012. година

Прелиминарна процена ризика од поплава је обухватила анализу расположивих података о карактеристикама и штетним последицама поплава из прошлости, као и процену могућих штетних последица поплава које се могу јавити у будућности, уз коришћење података о топографији, хидрографији, начину коришћења земљишта, насељеним местима, границама водних подручја, мелиорационих подручја и сливова, административним границама.

Подаци о великим водама и поплавама из прошлости прикупљени су од свих надлежних субјеката који учествују у заштити од поплава - Републичког хидрометеоролошког завода, Републичке дирекције за воде, јавних водопривредних предузећа, водопривредних предузећа и надлежних органа општина. У периоду 1965-2011. године идентификовано је преко 70 значајних поплава услед изливања из корита мањих водотокова, углавном на деоницама дуж којих не постоје изграђени системи заштите од поплава, али и на заштићеним деловима услед преливања или рушења заштитних објеката.

Штетне последице могућих будућих поплава су очекиване на угроженим незаштићеним подручјима, али су још значајније штете од будућих поплава могуће дуж свих заштићених подручја у случају отказа постојећег заштитног система. Ризик од отказа у највећој мери зависи од степена одржавања функционалне сигурности заштитних објеката.

Циљ и резултат израде прелиминарне процене ризика од поплава, која представља први корак у изради планова управљања ризицима од поплава, је одређивање значајних поплавних подручја као подручја на којима постоји или би се могао појавити значајан ризик од поплава са штетним последицама по здравље људи, животну средину, привредне активности и културно наслеђе. Према извршеној прелиминарној процени ризика од поплава на основу наведених подлога, одређена су значајна поплавна подручја за Републику Србију приказана на карти и у табели – Значајна поплавна подручја за територију Републике Србије.

Преиспитивање и по потреби новелирање прелиминарне процене ризика од поплава врши Министарство по истеку 6 година од њене израде.

КАРТЕ УГРОЖЕНОСТИ ОД ПОПЛАВА И КАРТЕ РИЗИКА ОД ПОПЛАВА

У складу са Законом о водама („Службени гласник РС“ број 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18-и др.) управљање ризицима од штетног дејтва вода обухвата израду прелиминарне процене ризика од поплава, израду карата угрожености од поплава и карата ризика од поплава као и израду и спровођење планова управљања ризицима од поплава.

Карте угрожености и карте ризика од поплава израђује јавно водопривредно предузеће за територију своје надлежности за период од шест година, након чега се врши преиспитивање и ажурирање карата.

Карте се израђују за значајна поплавна подручја утврђена Прелиминарном проценом ризика од поплава.

У циљу упознавања јавности, карте су јавне и могу се видети н на интернет порталима Реубличке дирекције за воде и јавних водопривредних предузећа „Србијаводе“ и „Воде Војводине“.

Карте угрожености од поплава приказују податке о граници досезања поплаве за различите повратне периоде као и класе дубина воде.

На картама ризика од поплава су приказане могуће штетне последице на здравље људи, животну средину, културно наслеђе и привредне активности.

Карте су рађене у различитим временским периодима и предствљају резултат три пројекта описаних у наставку. Пројекти су рађени у различитим временским периодима, са различитим квалитетом података и подлога.

Карте угрожености и карте ризика од поплава су израђене за потребе израде плана управљања ризицима од поплава и нису предвиђене за коришћење у друге сврхе.

КРАТАК ОПИС ПРОЈЕКАТА:

Danube FloodRisk Project

Задатак DanubeFloodRisk пројекта је био израда карата угрожености и карата ризика од поплава за реку Дунав, у коме су учствовале земље чланице Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River / ICPDR). Израђени су Атласи у размери 1:100 000. Карте су израђене 2012. године.

http://www.icpdr.org/main/activities-projects/danube-floodrisk-project

https://www.icpdr.org/main/sites/default/files/nodes/documents/dfrmp2015-map1_hfs.pdf

SoFPAS in Serbia (Study of Flood Prone Areas in Serbia - Phase 1)

Пројекат SoFPAS 1 је обухватио израду карата угрожености и карата ризика од поплава на:
• левој и десној страни реке Дунав између београдске општине Земун (km 1175) и узводног краја клисуре Гвоздене капије (km 1040), укључујући и делове града Београда дуж Дунава, односно општина Земун, Нови Београд, Стари Град, Палилула и Гроцка
• подручја на већим рекама у сливу Велике Мораве.

Пројекат израде карата угрожености и карата ризика од поплава у трајању од 15. марта 2010. године до 14. марта 2012. године је реализован уз подршку ЕУ Програма за Републику Sрбију, ИПА 2007.

Пројекат ИПА 2014-2020 Flood recovery Serbia

У оквиру реализације Програма предприступне помоћи ИПА 2014, Специјална мера за обнову након поплава и управљање ризиком од поплава – Србија'' средствима донације у складу са Споразумом о имплементацији донације ЕУ у вези Националног програма за управљање ризиком од елементарних непогода Републике Србије, закљученог између Канцеларије за управљање јавним улагањима у име Владе Републике Србије и Светске банке – Међународне банке за обнову и развој /Међународно удружење за развој), у компоненти 2. је предвиђена израда карата угрожености и карата ризика од поплава.

Имплементацију пројекта је вршила канцеларија Светске банке у Београду, а координацију Канцеларија за управљање јавним улагањима. Министарство пољопривреде, шумартва и водопривреде - Републичка дирекција за воде и Јавна водопривредна предузећа су крајњи корисници резултата компоненте пројекта израде карата угрожености и карата ризика од поплава.

Овим пројектом је обухваћена израда карата угроженостии карата ризика од поплава за преостала значајна поплавна подручја у Србији. (74 значајно поплавна подручја).

УПУТСТВО:

У табели, су наведени називи значајно поплавних подручја дефинисани у Прелиминарној процени ризика од поплава за територију Републике Србије (2019).

За наведена значајна поплавна подручја су дати линкови за преузимање карте угрожености и карте ризика од поплава.

НАПОМЕНА: Црвена поља означавају да су карте тренутно у изради.

https://www.srbijavode.rs/karte-ugrozenosti-i-karte-rizika-od-poplava.html

Планови управљања ризицима од поплава

Планом управљања ризицима од поплава обезбеђује се управљање ризицима смањивањем могућих штетних последица поплава на здравље људи, животну средину, културно наслеђе и привредне активности. План који се доноси за територију Републике Србије припрема Министарство, а планове за водна подручја припремају надлежна јавна водопривредна предузећа. Рок за доношење планова је 2017. година, а преиспитивање и новелирање врши се по истеку 6 година од њиховог доношења.

План управљања ризицима од поплава израђује се на основу карата угрожености и карата ризика од поплава и садржи: циљеве управљања ризицима од поплава и мере за њихово постизање, приоритете и начин спровођења плана, надлежна правна лица и средства потребна за спровођење плана, начин усклађивања са планом управљања водама и укључење јавности.

Карте угрожености и карте ризика од поплава израђују се за значајна поплавна подручја одређена прелиминарном проценом ризика од поплава, у складу са Правилником о утврђивању методологије за израду карте угрожености и карте ризика од поплава као и Европском директивом о процени и управљању ризицима од поплава, 2007/60/ЕЦ.

Карте угрожености од поплава садрже податке о границама поплавног подручја за поплаве различитог повратног периода и о дубини или нивоу воде. Карте ризика од поплава садрже податке о могућим штетним последицама поплава на здравље људи, животну средину, културно наслеђе и привредне активности. Карте израђује надлежно јавно водопривредно предузеће, а преиспитивање и по потреби новелирање врши се по истеку 6 година од њихове израде.

2020. година

Обавештење за јавност о почетку израде Нацрта плана управљања ризицима од поплава за период 2021-2027. године

Општи план за одбрану од поплава

Уредба о утврђивању Општег плана за одбрану од поплава садржи мере које се морају предузети превентивно и у периоду наиласка великих вода (спољашњих и унутрашњих) и нагомилавања леда на водотоку, начин институционалног организовања одбране од поплава, дужности, одговорности и овлашћења руководилаца одбране, институција и других лица надлежних за одбрану од поплава, начин осматрања и евидентирања хидролошких и других података, прогноза појава, обавештавања и други подаци утврђени су општим планом.

Оперативни планови за одбрану од поплава

Оперативни план за одбрану од поплава за територију Републике Србије који припремају јавна водопривредна предузећа у складу са општим планом и доноси Министарство до краја текуће године за наредну годину, за воде I редa садржи: водне јединице, секторе и деонице водотока, правно лице надлежно за организовање и спровођење одбране од поплава, имена руковидилаца одбране од поплава и других одговорних лица, заштитне водне објекте на којима се спроводи одбрана од поплава, штићена поплавна подручја и критеријуме за проглашавање редовне/ванредне одбране од поплава од спољних вода и нагомилавања леда, преглед хидролошких и метеоролошких станица и пунктова за осматрање ледних појава; за унутрашње воде: водне јединице, хидромелиорационе системе на којима се спроводи одбрана од поплава, правно лице надлежно за организовање и спровођење одбране од поплава, имена руковидилаца одбране од поплава и других одговорних лица и критеријуме и услове за проглашавање редовне/ванредне одбране од поплава од унутрашњих вода.

У Оперативном плану за одбрану од поплава за 2020. годину је укупно око 3.600 km насипа и других заштитних објеката, 53 бране са акумулацијама, 413 хидромелиорационих система у јавној својини са преко 25.000 km каналске мреже и бројним црпним станицама.

Оперативне планове за воде II реда доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, у складу са општим планом и оперативним планом за воде I реда уз прибављено мишљење јавног водопривредног предузећа, такође за период од једне године.

Оперативни план је у обавези да донесе и правно лице чија је имовина угрожена поплавама.

Општи план и оперативни планови за одбрану од поплава се достављају органу државне управе надлежном за ванредне ситуације.

Спровођење редовне и ванредне одбране од поплава од спољних и унутрашњих вода и од нагомилавања леда

Одбрана од поплава обухвата одбрану од великих вода (спољних и унутрашњих) и од нагомилавања леда и може бити редовна и ванредна. Одбрану од поплава организује и спроводи јавно водопривредно предузеће на водама I реда и на системима за одводњавање у јавној својини, а на водама II реда јединица локалне самоуправе, у складу са општим планом и оперативним плановима за одбрану од поплава (Шема организовања и руковођења одбраном од поплава).

Заштита од ерозије и бујица

Ради спречавања и отклаљања штетног дејства ерозије и бујица спроводе се превентивне мере (коришћење пољопривредног, шумског и другог земљишта у складу са захтевима антиерозионог уређења земљишта, забрана радњи којима се поспешује ерозија и стварање бујица и друго), граде и одржавају водни објекти за заштиту од ерозије и бујица и изводе заштитни радови (биолошки и биотехнички).

Ерозионо подручје са границама и условима за његово коришћење одређује Влада, на предлог Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а на основу карте ерозије за територију Републике Србије коју заједнички израђују надлежни органи овог министарства – Дирекција за воде, Управа за шуме, Управа за пољопривредно земљиште и Сектор за заштиту животне средине.

Границе ерозионог подручја уносе се у план управљања водама, план управљања ризицима од поплава, програм развоја шумарства, план развоја шумског подручја, пољопривредне основе и у просторне и урбанистичке планове.