Насловна » Послови » Управљање водама

Управљање водама

Интегрално управљање водним ресурсима је сложен и тежак задатак, који обухвата скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног режима, обезбеђивање потребних количина вода захтеваног квалитета за различите намене, заштиту вода од загађивања и заштиту од штетног дејства вода. Управљање водама у Србији одвија се кроз израду и спровођење кључних планских докумената: Стратегије управљања водама на територији Републике Србије (Стратегија) и Плана управљања водама за слив реке Дунав, Планова управљања водама за водна подручја (План управљања водама), као и плановима којима се уређује заштита од штетног дејства вода, и то. план управљања ризицима од поплава, општи и оперативни план за одбрану од поплава, као и планови којима се уређује заштита вода (план заштите вода од загађивања и програм мониторинга)

Управљање водама заснива се на начелима наведеним у члану 25. Закона о водама, и то на:

1) начелу одрживог развоја - управљање водама мора се одвијати тако да се потребе садашњих генерација задовољавају на начин којим се не угрожава могућност будућих генерација да задовоље своје потребе, односно мора се обезбедити коришћење вода засновано на дугорочној заштити расположивих водних ресурса, по количини и квалитету;

2) начелу целовитости - процеси у природи, чија је значајна компонента вода, као и повезаност и међузависност акватичних и приобалних екосистема, морају се поштовати;

3) начелу јединства водног система - управљање водама у оквиру јединственог водног простора мора се одвијати у складу са развојем Републике Србије, у циљу постизања максималних економских и социјалних ефеката на правичан начин и уз уважавање међународних споразума;

4) начелу обезбеђивања заштите од штетног дејства вода - становништво и његова имовина морају се штитити од вода, уз уважавање законитости природних процеса и заштите природних вредности, као и економске оправданости ове заштите;

5) начелу „корисник плаћа” - свако ко користи водно добро и водни објекат, односно водни систем, као добро од општег интереса, дужан је да за његово коришћење плати реалну цену;

6) начелу „загађивач плаћа” - свако ко својим активностима проузрокује загађење воде дужан је да сноси трошкове мера за отклањање загађења;

7) начелу учешћа јавности - јавност има право на информације о стању вода и раду надлежних органа у области вода, као и на укључење у процесе припреме и доношења планова управљања водама и контроле њиховог извршења;

8) начелу уважавања најбољих доступних техника - при управљању водама морају се примењивати најбоље познате и доступне технике, које представљају најнапреднија достигнућа у одређеним областима.

Стратегија управљања водама на територији Републике Србије (Стратегија)

Стратегија представља плански документ којим се утврђују дугорочни правци управљања водама и на основу којег ће се спроводити реформе сектора вода, како би се достигли потребни стандарди у управљању водама, укључујући организационо прилагођавање и системско јачање стручних и институционалних капацитета на националном, регионалном и локалном нивоу.

Садржај Стратегије дефинисан је чланом 25. Закона о водама, и садржи:

1) оцену постојећег стања управљања водама (оцену стања водних ресурса и водног режима у Републици Србији; постојеће стање водних објеката и система и актуелна правна и институционална решења у области управљања водама);

2) циљеве и смернице за управљање водама (циљеве управљања водама и одрживог развоја; смернице за одржавање и унапређење водног режима; приоритете за постизање циљева у управљању водама и унапређењу водног режима, у складу са одрживим развојем; смернице за коришћење вода, заштиту вода и заштиту од штетног дејства вода, укључујући и случајеве када се подслив налази на више водних подручја; смернице за реализацију међународних споразума који се односе на управљање водама и основне одреднице мониторинга и информационог система за остварење управљања водама на територији Републике Србије);

3) мере за остваривање утврђених циљева управљања водама (планирање и спровођење планова; начин финансирања; припрема инвестиција и инвестирање; одржавање и надзор);

4) пројекцију развоја управљања водама (утврђују се потребе за водом и могућност да се обезбеди довољна количина воде одређеног квалитета за различите намене; оквирни водни биланс; активности, средства и рокови за достизање циљева, у коришћењу вода, заштити вода и заштити од штетног дејства вода и приоритети; финансирање изградње и реконструкције водних објеката и система и других послова од општег интереса од значаја за Републику Србију, аутономну покрајину и јединицу локалне самоуправе; мере економске политике, извори средстава и динамика улагања за достизање утврђених циљева управљања водама; потребни стручни и други капацитети за достизање утврђених циљева управљања водама и остале мере за достизање утврђених циљева управљања водама).

Стратегијa се доноси за период од најмање десет година. По истеку шест година од дана доношења Стратегије, преиспитују се решења утврђена Стратегијом и по потреби врши допуна подлога, као и измена и допуна решења садржаних у Стратегији.

У завршној фази је израда Стратегије управљања водама на територији Републике Србије и њено доношење од стране Владе Републике Србије је планирано за 2015. годину.

План управљања водама за слив реке Дунав и Планови управљања водама за водна подручја (План управљања водама)

План управљања водама је плански документ који обухвата водотоке који се сматрају значајним за територију слива Дунава у Србији, односно све водотоке са сливном површином већом од 500 km2, као и све прекограничне водотоке чија је сливна површина већа од 100 km2, или су предмет постојећих билатералних споразума са суседним државама, тј. водна тела површинских и подземних вода на водном подручју, утврђена Правилником о утврђивању водних тела површинских и подземних вода (Сл. гласник РС, број 96/10), са сливовима већим од 500 km2.

Садржај Плана управљања водама дефинисан је чланом 33. Закона о водама, и садржи:

1) генерални опис карактеристика простора, што укључује израду карата са назнаком положаја и граница водних тела површинских вода, картирање екорегиона и типова водних тела површинских вода и израду карата са назнаком положаја и граница водних тела подземних вода;

2) приказ значајних утицаја људских активности на статус површинских и подземних вода, укључујући процену загађивања од концентрисаних и расутих загађивача, као и преглед коришћења земљишта, процену притисака на квантитативни статус воде и њено захватање;

3) идентификацију и израду карата угрожених подручја;

4) карту осматрачке (мониторинг) мреже и картографски приказ резултата осматрања који укључује еколошки и хемијски статус површинских вода и хемијски и квантитативни статус подземних вода и заштићених области, као и могућа одступања од утврђених рокова за реализацију плана управљања водама;

5) листу циљева животне средине у погледу површинских и подземних вода и заштићених области, укључујући и случајеве у којима се примењује продужење рока за достизање циљева и мање строги циљеви заштите за одређена водна тела;

6) водни биланс;

7) идентификацију водних тела која се користе за снабдевање водом за пиће, а код којих је просечно захватање воде веће од 10 m3/дан, или служе за снабдевање водом за пиће више од 50 становника, односно која се планирају за такво коришћење;

8) идентификацију агломерација већих од 2000 EС;

9) резиме регистра заштићених области, са картом на којој је означен положај заштићених области и наведеним прописима према којима су те области проглашене као заштићене;

10) приказ усвојеног програма радова и мера и начин на који ће утврђени циљеви бити остварени у области заштите од штетног дејства вода, заштите вода (укључујући и мере за заустављање трендова сталних и значајних погоршања статуса подземних вода и њихов преокрет, мере заштите којима је циљ примена мањег степена пречишћавања у производњи воде за пиће, забрана уношења и контрола емисије загађења, забрана и случајеви за које је дозвољено директно испуштање загађења у подземне воде, спречавање и смањење утицаја акцидентних загађења и друго) и уређења и коришћења вода (обезбеђења воде за пиће и друге потребе, заштите изворишта намењених за људску потрошњу у будућности, контроле над захватањем и акумулисањем воде, укључујући и забране коришћења вода, економске цене коришћене воде и друго);

11) додатне мере за достизање утврђених циљева животне средине;

12) списак детаљнијих програма и планова управљања водама за поједине подсливове, проблематику или типове вода, укључујући и њихов садржај;

13) приказ економске анализе коришћења и заштите вода и заштите од вода, спроведене уз примену начела „корисник плаћа” и „загађивач плаћа”;

14) приказ приоритета, динамике и начина обезбеђења средстава за реализацију предвиђених радова и мера, укључујући и могућност да се за неке предвиђене мере не обезбеђују средства;

15) приказ предузетих мера јавног информисања, њихове резултате и промене плана које су из њих проистекле;

16) листу надлежних институција у области управљања водама, са простором који обухватају, одговорношћу, статусом;

17) поступке за прибављање основне документације и информација, а нарочито детаље о усвојеним контролним мерама за концентрисане изворе загађења и обезбеђење да хидроморфолошки услови водних тела буду у складу са постизањем захтеваног еколошког статуса или доброг еколошког потенцијала код вештачких и значајно измењених водних тела, као и детаље о подацима мониторинга;

18) преглед обавеза преузетих међународним споразумима који се односе на управљање водама и начин њиховог остваривања;

19) принципе успостављања водног информационог система за обезбеђење управљања водама на водном подручју, односно подсливу.

План управљања водама се доноси за период од шест година. По истеку шест година од дана доношења Плана управљања водама, врши се његово новелирање.

У завршној фази је израда Плана управљања водама за слив реке Дунав и доношење овог документа од стране Владе Републике Србије је планирано за 2015. годину.

Посебни планови управљања водама

За реализацију Стратегије може се, поред Плана управљања водама, за поједина питања управљања водама, или за подсливове, као делове водног подручја, донети посебан план управљања водама, који нарочито садржи: разлоге доношења, обухваћени простор, приказ радова и мера из плана управљања водама чији је део простор обухваћен посебним планом, детаљније анализе и предлоге радова и мера којима се посебан план извршава.

За подсливове који се налазе на територији два водна подручја доноси се један посебан план управљања водама.

План заштите вода од загађивања (План заштите вода)

План заштите вода доноси се у складу са осталим планским и стратешким документима у области водаи базира на начелима: интегралности, превенције, очувања природних вредности, одрживог развоја,одговорности загађивача, начелу „загађивач плаћа”, начелу „корисник плаћа”, примени подстицајнихмера, као и информисања и учешћа јавности.

Заштита вода јесте скуп мера и активности којима се квалитет површинских и подземних вода штити и унапређује, укључујући и од утицаја прекограничног загађења, ради:

1) очувања живота и здравља људи;

2) смањења загађења и спречавања даљег погоршања стања вода;

3) обезбеђења нешкодљивог и несметаног коришћења вода за различите намене;

4) заштите водних и приобалних екосистема и постизања стандарда квалитета животне средине у складу са прописом којим се уређује заштита животне средине и циљеви животне средине. Заштита вода спроводи се у складу са Планом заштите вода.

Садржај Плана заштите вода дефинисан је чланом 94. Закона о водама, и садржи:

1) мере за контролу, спречавање, прекидање и смањивање уношења у површинске и подземне воде хазардних супстанци; мере за спречавање уношења и одлагање отпадних и других материја на подручјима на којима то може утицати на погоршање квалитета вода; мере за пречишћавање отпадних вода; мере превенције и контроле уношења расутих загађења, ради спречавања њиховог утицаја; мере заштите акватичних екосистема и других екосистема који непосредно зависе од акватичних екосистема од хазардних и приоритетних супстанци, укључујући и приоритетне хазардне супстанце; начин спровођења интервентних мера у одређеним случајевима загађивања; органе и правна лица који су дужни спроводити поједине мере и радове; рокове за смањење загађивања воде; одговорности и овлашћења у вези са спровођењем заштите вода, изградње објеката, са пратећим уређајима за пречишћавање отпадних вода и друге мере потребне за заштиту и унапређење квалитета вода;

2) класификацију водних тела површинских и подземних вода.

План заштите вода се доноси за период од шест година. По истеку шест година од дана доношења План заштите вода, врши се његово новелирање.

У завршној фази је израда Плана заштите вода и доношење овог документа од стране Владе Републике Србије је планирано за 2015. годину.

Учешће јавности у припреми плана управљања водама

Министарство, односно јавно водопривредно предузеће које припрема план управљања водама дужно је да обезбеди активно учешће јавности у процесу припреме и доношења тог плана.

Министарство, односно јавно водопривредно предузеће писаним путем обавештава Националну конференцију за воде, а путем средстава јавног информисања и ширу јавност о:

1) почетку припреме или новелирања плана управљања водама, најмање три године пре почетка периода на који се план односи;

2) стању израде плана управљања водама и значајнијим проблемима на посматраном водном подручју, најкасније две године пре почетка периода на који се план односи.

Обавештење о почетку припреме или новелирања плана управљања водама обухвата оквирни садржај плана, консултације које треба извршити, термине припреме и усвајања плана и адресу надлежног органа од кога се могу добити додатне информације.

Министарство, односно јавно водопривредно предузеће које је припремило план управљања водама дужно је да нацрт плана објави, најмање годину дана пре почетка периода на који се план односи.

Нацрт плана се јавно излаже у просторијама Министарства и јавног водопривредног предузећа и на њиховом веб-сајту.

Поступак по примедбама

Примедбе на документа која се излажу јавности достављају се Министарству, односно јавном водопривредном предузећу, у року од шест месеци од дана када су та документа стављена на јавни увид.

Министарство, односно јавно водопривредно предузеће дужно је да достављене примедбе размотри и да се о тим примедбама изјасни у року од 30 дана од дана њиховог пријема.