27. februar 2013.
31. SEDNICA MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA SLIV REKE SAVE
U Beogradu je 20. februara održana 31. sednica Međunarodne komisije za sliv reke Save.
Republiku Srbiju su na sednici predstavljali Miodrag Pješčić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predsedavajući Savskom komisijom i Vladan Zdravković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, zamenik člana Savske komisije. Takođe, u radu Savske komisije su učestvovali i eksperti iz institucija koje su u Republici Srbiji nadležne za sprovođenje Okvirnog sporazuma o slivu reke Save. Na sednici su učestvovali i predstavnici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, zaposleni u Sekretarijatu Savske komisije i gosti.
Posebna pažnja bila je posvećena razmatranju aktivnosti koje se odnose na projekat „Obnova i razvoj transporta i plovide na vodnom putu reke Save“ i pitanja vezana za proces usvajanja Plana upravljanja slivom reke Save. Donošenje i implementacija Plana upravljanja doprineće unapređenju statusa voda na slivu reke Save. Takođe, rasprava je vođena i u vezi donošenje nedostajućih, odnosno ratifikacije potpisanih protokola kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti Savske komisije. Razmatrana je i organizacija Četvrtog sastanka Strana, koji će se održati na ministarskom nivou, a koji je planiran za 31. maj 2013. godine u Bosni i Hercegovini (Sarajevo). Na sastanku Strana, koji se održava najmanje jednom svake dve godine težište će biti razmatranje pregleda rada i aktivnosti Međunarodne komisije za sliv reke Save u periodu 2011-2013. godina.
Na sednici je predstavljen i pregled aktivnosti koje su planirane u okviru obeležavanja 1. juna Dana Save, a koje će početi upravo održavanjem Četvrtog sastanka Strana. Planirano je i održavanje Parlamenta mladih sa sliva reke Save „Mladi danas za Savu sutra“, drugog po redu, u čijem radu se očekuje učešće predstavnika srednjih škola iz sve četiri države, koji će predstaviti najbolje „eko-projekte“ u slivu reke Save. Ove godine Parlament mladih će biti održan u Srbiji od 24-25. maja. Takođe, planirano je i održavanje biciklističke demo-ture duž reke Save (u sedam gradova duž reke Save, od izvora do ušća, u periodu 25. maj – 1. jun), kao početne aktivnosti na planiranju projekta razvoja biciklističkih staza duž reke Save.
Republika Srbija kao najnizvodnija država na slivu reke Save ima poseban interes da se što efikasnijim radom Savske komisije i njenih tela koordinirano sprovode aktivnosti posebno iz oblasti zaštite od štetnog dejstva voda, odnosno od poplava i pitanja zaštite kvaliteta voda.
MEĐUNARODNA KOMISIJA ZA SLIV REKE SAVE
Okvirni sporazum o slivu reke Save, potpisan 3.12.2002. godine u Kranjskoj gori, prvi je međunarodni, razvojno orijentisan sporazum u regionu, sklopljen nakon mirovnog sporazuma iz Dejtona i Ugovora o pitanjima sukcesije. Ovaj sporazum predstavlja okvir za saradnju savskih država (Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije) u sektoru voda, sa ciljem ostvarivanja uslova za održivi razvoj regiona u slivu reke Save. Nakon stupanja Okvirnog sporazuma na snagu krajem 2004. godine, proces njegovog sprovođenja zvanično je započeo formiranjem Međunarodne komisije za sliv reke Save (Savske komisije) u junu 2005. godine radi koordinacije sprovođenja Sporazuma i uspostavljanjem Sekretarijata Savske komisije u januaru 2006. godine.
U proteklom periodu, Okvirni sporazum se pokazao kao dobra regionalna platforma za podsticanje kontakata i poboljšanje saradnje između država Strana, koja pruža mogućnosti za razmenu iskustava i dodatnu obuku stručnjaka, realizaciju zajednički dogovorenih, regionalnih projekata, usklađivanje nacionalne regulative, metodologija i postupaka, kao i poboljšanu međusektorsku saradnju, naročito među nadležnim telima u državama Stranama.
Republiku Srbiju u Savskoj komisiji predstavljaju Miodrag Pješčić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, član Savske komisije i Vladan Zdravković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, zamenik člana Savske komisije.
Okvirni sporazum odlikuje sveobuhvatni karakter, koji Savskoj komisiji određuje najširi delokrug rada među svim međunarodnim rečnim ili jezerskim komisijama u Evropi, obuhvatajući istovremeno i aspekte zaštite voda i vodnog ekosistema, zaštite od štetnog delovanja voda i pitanja razvoja privrednih aktivnosti, kao što su plovidba i rečni turizam. Velika pažnja posvećena je transparentnosti procesa, kroz uključenje širokog kruga interesnih grupa iz svih društvenih sektora (vladin, nevladin, akademski i poslovni) i dopunu pristupa „odozgo na dole“ stalnim jačanjem komponente „odozdo na gore“. Aktivnosti na sprovođenju Sporazuma u potpunosti su usaglašene sa relevantnim direktivama Evropske unije i konvencijama UNECE-a, kao i sa Strategijom EU za podunavlje i Strategijom EU 2020. Sprovođenje Okvirnog sporazuma, kao subregionalni proces, omogućava detaljnije analize i rezultate komplementarne onima iz regionalnog procesa koji se odvija na nivou sliva Dunava. Pristup sprovođenju Sporazuma je, takođe, pragmatičan i praktičan, obzirom da teži da državama obezbedi konkretne, upotrebljive proizvode (plovidbena i turistička infrastruktura, strateški planovi, informacioni sistemi i sistemi razmene podataka, prognoze i upozoravanja).
Republika Srbija kao najnizvodnija država na slivu reke Save ima poseban interes da se što efikasnijim radom Savske komisije i njenih tela koordinirano sprovode aktivnosti posebno u oblasti zaštite od štetnog dejstva voda, odnosno od poplava i pitanja zaštite kvaliteta voda.
Od početka do danas, sistem implementacije Okvirnog sporazuma dostigao je visok nivo funkcionalnosti, a Savska komisija je postala stabilan mehanizam, prepoznat i u savskim državama i u širem okruženju kao efikasna organizacija, pouzdan partner i uspešan koordinator sve većeg broja aktivnosti država u okviru sprovođenja Sporazuma. Iako upravljanje projektima nije njena osnovna uloga, postojanje i rad Savske komisije pokazali su se i kao uspešan način da se obezbedi realizacija širokog spektra projekata u oblasti voda. Za realizaciju projekata do sada je osigurano ukupno 12.55 mil. evra, od čega 16% potiče iz kontribucija Strana, a 84% iz spoljnih izvora finansiranja. Postoji realna mogućnost da se, u budućnosti, udeo finansiranja iz spoljnih izvora dodatno uveća, obzirom da su, u okviru procesa implementacije Dunavske strategije EU, praktično svi prioritetni projekti Savske komisije dobili potvrdu o usklađenosti ili pismo preporuke, što ohrabruje kada je u pitanju mogućnost realizacije projekata iz spoljnih izvora finansiranja.
Tokom dosadašnje implementacije Okvirnog sporazuma uočene su i određene teškoće. One su, pre svega, povezane sa manjkom ljudskih i finansijskih resursa država Strana, obezbeđenjem sredstava za realizaciju prioritetnih projekata, ograničenim pristupom podacima potrebnim za izradu studija od zajedničkog interesa pod okriljem Savske komisije, kao i manjkom prikladnih institucionalnih struktura i, u pojedinim državama, nedovoljnom usklađenošću zakonodavstva sa regulativom Evropske unije. Pored toga, pokazalo se da na napredak u oblasti upravljanja vodama, gde se zahtevi prema državama Stranama zasnivaju na preporukama i zaključcima Savske komisije (za razliku od odluka Savske komisije u oblasti plovidbe), delimično utiče i to što nadležna tela država Strana na različite načine percipiraju zahteve proistekle iz preporuka i zaključaka.
Deset godina nakon potpisivanja Okvirnog sporazuma, rezultati regionalne saradnje su vidljivi, a polazeći od stečenih iskustava, nova Strategija implementacije Okvirnog sporazuma i prateći Akcioni plan za period od 2011. do 2015. godine, predviđaju konkretne korake za prevazilaženje pomenutih prepreka, pa se sa razlogom i optimizmom očekuje da na bazi značajnih dosadašnjih rezultata, obezbede efikasnu implementaciju Okvirnog sporazuma i u godinama koje dolaze.
