27. фебруар 2013.
31. СЕДНИЦА МЕЂУНАРОДНЕ КОМИСИЈЕ ЗА СЛИВ РЕКЕ САВЕ
У Београду је 20. фебруара одржана 31. седница Међународне комисије за слив реке Саве.
Републику Србију су на седници представљали Миодраг Пјешчић, в.д. директора Републичке дирекције за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде председавајући Савском комисијом и Владан Здравковић, државни секретар у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине, заменик члана Савске комисије. Такође, у раду Савске комисије су учествовали и експерти из институција које су у Републици Србији надлежне за спровођење Оквирног споразума о сливу реке Саве. На седници су учествовали и представници Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, запослени у Секретаријату Савске комисије и гости.
Посебна пажња била је посвећена разматрању активности које се односе на пројекат „Обнова и развој транспорта и пловиде на водном путу реке Саве“ и питања везана за процес усвајања Плана управљања сливом реке Саве. Доношење и имплементација Плана управљања допринеће унапређењу статуса вода на сливу реке Саве. Такође, расправа је вођена и у вези доношење недостајућих, односно ратификације потписаних протокола којима се уређују питања из надлежности Савске комисије. Разматрана је и организација Четвртог састанка Страна, који ће се одржати на министарском нивоу, а који је планиран за 31. мај 2013. године у Босни и Херцеговини (Сарајево). На састанку Страна, који се одржава најмање једном сваке две године тежиште ће бити разматрање прегледа рада и активности Међународне комисије за слив реке Саве у периоду 2011-2013. година.
На седници је представљен и преглед активности које су планиране у оквиру обележавања 1. јуна Дана Саве, а које ће почети управо одржавањем Четвртог састанка Страна. Планирано је и одржавање Парламента младих са слива реке Саве „Млади данас за Саву сутра“, другог по реду, у чијем раду се очекује учешће представника средњих школа из све четири државе, који ће представити најбоље „еко-пројекте“ у сливу реке Саве. Ове године Парламент младих ће бити одржан у Србији од 24-25. маја. Такође, планирано је и одржавање бициклистичке демо-туре дуж реке Саве (у седам градова дуж реке Саве, од извора до ушћа, у периоду 25. мај – 1. јун), као почетне активности на планирању пројекта развоја бициклистичких стаза дуж реке Саве.
Република Србија као најнизводнија држава на сливу реке Саве има посебан интерес да се што ефикаснијим радом Савске комисије и њених тела координирано спроводе активности посебно из oбласти заштите од штетног дејства вода, односно од поплава и питања заштите квалитета вода.
МЕЂУНАРОДНА КОМИСИЈА ЗА СЛИВ РЕКЕ САВЕ
Оквирни споразум о сливу реке Саве, потписан 3.12.2002. године у Крањској гори, први је међународни, развојно оријентисан споразум у региону, склопљен након мировног споразума из Дejтона и Уговора о питањима сукцесије. Овај споразум представља оквир за сарадњу савских држава (Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније и Србије) у сектору вода, са циљем остваривања услова за одрживи развој региона у сливу реке Саве. Након ступања Оквирног споразума на снагу крајем 2004. године, процес његовог спровођења званично је започео формирањем Међународне комисије за слив реке Саве (Савске комисије) у јуну 2005. године ради координације спровођења Споразума и успостављањем Секретаријата Савске комисије у јануару 2006. године.
У протеклом периоду, Оквирни споразум се показао као добра регионална платформа за подстицање контаката и побољшање сарадње између држава Страна, која пружа могућности за размену искустава и додатну обуку стручњака, реализацију заједнички договорених, регионалних пројеката, усклађивање националне регулативе, методологија и поступака, као и побољшану међусекторску сарадњу, нарочито међу надлежним телима у државама Странама.
Републику Србију у Савској комисији представљају Миодраг Пјешчић, в.д. директора Републичке дирекције за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, члан Савске комисије и Владан Здравковић, државни секретар у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине, заменик члана Савске комисије.
Оквирни споразум одликује свеобухватни карактер, који Савској комисији одређује најшири делокруг рада међу свим међународним речним или језерским комисијама у Европи, обухватајући истовремено и аспекте заштите вода и водног екосистема, заштите од штетног деловања вода и питања развоја привредних активности, као што су пловидба и речни туризам. Велика пажња посвећена је транспарентности процеса, кроз укључење широког круга интересних група из свих друштвених сектора (владин, невладин, академски и пословни) и допуну приступа „одозго на доле“ сталним јачањем компоненте „одоздо на горе“. Активности на спровођењу Споразума у потпуности су усаглашене са релевантним директивама Европске уније и конвенцијама UNECE-а, као и са Стратегијом ЕУ за подунавље и Стратегијом ЕУ 2020. Спровођење Оквирног споразума, као субрегионални процес, омогућава детаљније анализе и резултате комплементарне онима из регионалног процеса који се одвија на нивоу слива Дунава. Приступ спровођењу Споразума је, такође, прагматичан и практичан, обзиром да тежи да државама обезбеди конкретне, употребљиве производе (пловидбена и туристичка инфраструктура, стратешки планови, информациони системи и системи размене података, прогнозе и упозоравања).
Република Србија као најнизводнија држава на сливу реке Саве има посебан интерес да се што ефикаснијим радом Савске комисије и њених тела координирано спроводе активности посебно у области заштите од штетног дејства вода, односно од поплава и питања заштите квалитета вода.
Од почетка до данас, систем имплементације Оквирног споразума достигао је висок ниво функционалности, а Савска комисија је постала стабилан механизам, препознат и у савским државама и у ширем окружењу као ефикасна организација, поуздан партнер и успешан координатор све већег броја активности држава у оквиру спровођења Споразума. Иако управљање пројектима није њена основна улога, постојање и рад Савске комисије показали су се и као успешан начин да се обезбеди реализација широког спектра пројеката у области вода. За реализацију пројеката до сада је осигурано укупно 12.55 мил. евра, од чега 16% потиче из контрибуција Страна, а 84% из спољних извора финансирања. Постоји реална могућност да се, у будућности, удео финансирања из спољних извора додатно увећа, обзиром да су, у оквиру процеса имплементације Дунавске стратегије ЕУ, практично сви приоритетни пројекти Савске комисије добили потврду о усклађености или писмо препоруке, што охрабрује када је у питању могућност реализације пројеката из спољних извора финансирања.
Током досадашње имплементације Оквирног споразума уочене су и одређене тешкоће. Оне су, пре свега, повезане са мањком људских и финансијских ресурса држава Страна, обезбеђењем средстава за реализацију приоритетних пројеката, ограниченим приступом подацима потребним за израду студија од заједничког интереса под окриљем Савске комисије, као и мањком прикладних институционалних структура и, у појединим државама, недовољном усклађеношћу законодавства са регулативом Европске уније. Поред тога, показало се да на напредак у области управљања водама, где се захтеви према државама Странама заснивају на препорукама и закључцима Савске комисије (за разлику од одлука Савске комисије у области пловидбе), делимично утиче и то што надлежна тела држава Страна на различите начине перципирају захтеве проистекле из препорука и закључака.
Десет година након потписивања Оквирног споразума, резултати регионалне сарадње су видљиви, а полазећи од стечених искустава, нова Стратегија имплементације Оквирног споразума и пратећи Акциони план за период од 2011. до 2015. године, предвиђају конкретне кораке за превазилажење поменутих препрека, па се са разлогом и оптимизмом очекује да на бази значајних досадашњих резултата, обезбеде ефикасну имплементацију Оквирног споразума и у годинама које долазе.
