Poslovi
- Upravljanje vodama
- Uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda
- Uređenje i korišćenje voda
- Zaštita voda od zagađivanja
- Međunarodna saradnja
- Odeljenje za pravne, ekonomsko – finansijske i administrativne poslove
- Odeljenje vodne inspekcije
- Projekti
- Vodna akta
- Ovlašćenja za laboratorije
- Licenciranje
- Nabavke
- Angažovanja lica za obavljanje privremenih i povremenih poslova
UNECE konvencija o vodama
Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (Konvencija o vodama) Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija sačinjena je u Helsinkiju 17. marta 1992. godine.
Opšti cilj Konvencija o vodama je sprečavanje, kontrola i smanjenje zagađivanja prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i unapređivanje međunarodne saradnje u oblasti zaštite i korišćenja prekograničnih vodotokova. Konkretniji cilj je „sprečavanje, kontrola i smanjenje “zagađivanja voda i bilo kakvog prekograničnog uticaja, odnosno, stvaranje uslova za „razumno i pravično “korišćenje prekograničnih voda. Ovako definisani ciljevi i instrumenti za ostvarivanje ciljeva imaju direktne implikacije na stanje upravljanja vodnim resursima u državama ugovornicama Konvencije o vodama, odnosno, treba da doprinesu jačanju institucija i celog sistema upravljanja vodnim resurima.
Ostvarivanje ciljeva Konvencije o vodama dugoročan je proces. Obaveze koje proističu iz Konvencije o vodama na načelan način obavezuju strane ugovornice, a najveći deo konkretnijih obaveza treba da bude predmet uređivanja posebnih bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa zainteresovanim državama (pre svega susednim) i međunarodnim organizacijama. Sprovođenje Konvencije o vodama podrazumeva primenu različitih mera: zaključivanje bilateralnih sporazuma sa susednim zemljama o pitanjima koja reguliše Konvencija o vodama, donošenje novih propisa, pre svega u sektoru voda, izgradnja i jačanje kapaciteta nadležnih institucija i privrede u vezi sa sprečavanjem, kontrolom i smanjenjem zagađivanja i prekograničnog uticaja, monitoringom voda i životne sredine, istraživanje i razvoj, itd.
Republika Srbija je nizvodna zemlja za većinu susednih država a takođe i dominatnan deo vodotokova na našoj teritoriji ima međunarodni karakter pa je evidentna potreba da intenzivnije učestvujemo u međunarodnoj saradnji u sektoru voda, uz nesumnjiv interes da se pristupanjem Konvenciji o vodama pomogne modernizaciji sistema upravljanja vodnim resusrima.
Imajući u vidu značaj Konvencije o vodama za našu državu, Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10), i Republika Srbija je od novembra 2010. postala Strana Konvencije.
Sve veći nedostatak vodnih resursa i njihova neracionalna potrošnja i nedovoljna zaštita uz nepovoljne posledice klimatskih promena, predstavljaju limitirajući faktor ekonomskog razvoja u mnogim regionima sveta među kojima je i region Jugoistočne Evrope. Sa ovim problemima suočena je i Republika Srbija.
Pored toga, za Republiku Srbiju je karakteristična činjenica da su čak 92% od raspoloživih voda Srbije tranzitne vode koje dotiču u zemlju Dunavom, Savom, Tisom i drugim vodotocima. Nezadovoljavajući kvalitet voda je i posledica prekograničnog zagađenja voda koje ulaze u Srbiju. Prekogranične reke su zagađene nutrijentima, naftom, teškim metalima i organskim komponentama.
Značaj Konvencije o vodama za upravljanje vodnim resursima na teritoriji Republike Srbije se može sagledati kroz tri oblasti: korišćenje voda, zaštita od voda i zaštita kvaliteta voda. Voda u Republici Srbiji se koristi za snabdevanje stanovništva i industrije, navodnjavanje, proizvodnju hidroelektrične energije, unutrašnji plovni transport, ribarstvo, turizam i rekreaciju. Na prekograničnim vodocima je potrebno odgovarajućim instrumentima obezbediti potrebne količine voda dobrog kvaliteta za sve ove namene, tako da Konvencija o vodama ima odgovarajući značaj. Zaštita od štetnog dejstva voda podrazumeva realizaciju niza radova, objekata, mera i drugih aktivnosti za zaštitu ljudi, prirodnih i radom stvorenih dobara i resursa od poplava i vodne erozije. Ova oblast deli se na zaštitu od poplava koje nastaju pri izlivanju voda iz korita većih (stalnih) vodotoka, zaštitu od svih vidova vodne erozije i bujica i zaštitu od unutrašnjih voda. S obzirom da najveće reke koje dotiču u Republiku Srbiju (Dunav, Tisa i Sava) formiraju poplavne talase van naše teritorije, instrumenti međunarodnog vodnog prava, uključujući i Konvenciju o vodama, imaju veliki značaj za ovu oblast upravljanja vodama. U Republici Srbiji u prethodnom periodu nedovoljno pažnje i sredstava posvećeno je zaštiti voda, kao i prečišćavanju otpadnih voda, a mere za sprečavanje, kontrolu i smanjenje zagađenja su neadekvatne. U svetlu modernih svetskih stremljenja najveća investiciona ulaganja u našoj zemlji, u neposrednoj budućnosti moraju biti vezana za prikupljanje, dispoziciju i prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji cele Republike.
Na mnogim prekograničnim vodotocima je na ulazu na teritoriju Republike Srbije kvalitet vode lošiji od propisanog, što se pripisuje prekograničnom zagađenju voda. Podaci merenja i ispitivanja pokazuju da su prekogranične površinske vode zagađene nutrijentima, naftom, teškim metalima i organskim komponentama. S tim u vezi, treba istaći da bi se primenom odredaba Konvencije o vodama, čiji je opšti cilj podizanje nivoa zaštite prekograničnih vodotokova od „prekograničnih uticaja “, postigli bolji uslovi na mnogim vodotocima u Republici Srbiji.
AKTIVNOSTI
