Rumunija

Dosadašnja bilateralna saradnja u oblasti voda između Srbije i Rumunije zasniva se na važećem Sporazumu o hidrotehničkim pitanjima koji je potpisan 07. aprila 1955. godine u Bukureštu između vlada FNR Jugoslavije i NR Rumunije. Tim Sporazumom uređuje se oticanje spoljnih i unutrašnjih voda, regulisanje i održavanje vodotoka, odbrana od poplava i leda, snabdevanje vodom, zaštita voda od zagađivanja, melioracija zemljišta, iskorišćavanje vodnih snaga, plovidba kanalom Begej, zaštita od erozije, razmena hidrometeoroloških podataka, kao i izrada studija, projekata i izvođenje radova. Predviđeno je da se Sporazum odnosi i na reku Dunav, ukoliko neko od navedenih pitanja nije uređeno Konvencijom o režimu plovidbe na Dunavu iz 1948. godine.

Imajući u vidu da su rezultati sprovođenja postojećeg Sporazuma samo delimično zadovoljavajući, posebno kada je u pitanju zaštita interesa naše zemlje, na 29. zasedanju Jugoslovensko-rumunske hidrotehničke komisije (1998. godine) učinjen je pokušaj da se saradnja unapredi i osavremeni, formiranjem potkomisija za:

- Zaštitu od štetnog dejstva voda,
- Gazdovanje vodama
- Zaštitu kvaliteta voda.

Međutim, postignuto je samo parcijalno unapređenje. Osnovni problem je izostanak usaglašenih mera i radova, u prvom redu na Banatskim vodotocima, a delimično i na reci Dunav. Rešavanje pitanja kvaliteta i kvantiteta voda Banatskih vodotoka, kao i zaštite priobalja i kvaliteta voda akumulacija ''Đerdap I'' i ''Đerdap II'' na Dunavu je od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju.

Mnoge odredbe Sporazuma, pratećih pravilnika i metodologija danas nisu više aktuelne, jer je došlo do značajnih promena situacije na terenu. Ove promene izazvane su pre svega rekonstrukcijom većeg broja postojećih i izgradnjom novih hidrotehničkih objekata, prvenstveno Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u koji se danas ulivaju vode svih banatskih vodotoka (osim Nere). Na promenu režima prekograničnih vodotoka direktno utiče i izgradnja mnogobrojnih akumulacija na slivovima banatskih vodotoka na rumunskoj teritoriji.

Poseban problem je održivo upravljanje rekom Dunav na sektoru od zajedničkog interesa, od ušća Nere (1075 km rečnog toka) do ušća Timoka (845 km rečnog toka), jer je u vreme potpisivanja Sporazuma ideja o izgradnji brane na zajedničkom sektoru bila u začetku. Po izvršenju početnih istraživanja, radova i analiza, potpisan je Tehničko-ekonomski memorandum 1960. godine, kojim je utvrđena izgradnja dva hidroenergetska i plovidbena sistema na zajedničkom sektoru Dunava (943 km i 853 km rečnog toka). Iskorišćenje hidropotencijala i uspostavljanje sigurne plovidbe na zajedničkom sektoru Dunava bili su predmet brojnih sporazuma, konvencija i ugovora potpisanih u periodu nakon 1963. godine. Takođe je dogovorena izgradnja i upravljanje Hidroenergetskim i plovidbenim sistemom ''Đerdap I'' i ''Đerdap II''. Za ispunjenje dogovorenih aktivnosti formirana je Mešovita komisija za Đerdap i njeni organi.

Sporazum iz 1955. godine je u potpunosti prevaziđen. Dosadašnja saradnja sa Rumunijom odvija se na relativno kratkom sektoru vodotoka od zajedničkog interesa, što je u suprotnosti sa danas važećim Evropskim direktivama u oblasti voda.