Naslovna » Poslovi » Međunarodna saradnja » Multilateralna saradnja » Međunarodna saradnja na slivu reke Dunav

Međunarodna saradnja na slivu reke Dunav

Savezna Republika Jugoslavija je 30. januara 2003. godine ratifikovala Konvencija na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav i donela Ukaz o proglašenju Zakona o Konvenciji o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunava. SCG je postala punopravni član Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) 19. avgusta 2003. godine. ICPDR se sastoji od 14 podunavskih zemalja potpisnica Konvencije o zaštiti reke Dunav (Republika Austrija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, Češka Republika, Savezna Republika Nemačka, Mađarska, Republika Moldavija, Rumunija, Slovačka Republika, Republika Slovenija, Republika Srbija, Ukrajina, Crna Gora) i EU.

Konvencija postavlja principe i pravila za zaštitu i održivo upravljanje rekom Dunav. Ciljevi Konvencije su usmereni ka obezbeđivanju održivog korišćenja i pravičnog upravljanja vodnim resursima u slivu, uključujući mere za održanje (konzervaciju) ekosistema, poboljšanje i racionalnu upotrebu površinskih i podzemnih voda u celom slivu.

Promovisanjem i koordinacijom održivog i ravnomernog upravljanja vodama, uključujući zaštitu, unapređenje i racionalno korišćenje voda u korist zemalja i stanovništva Dunavskog sliva, ICPDR realizuje svoju misiju usvajanjem preporuka za poboljšanje kvaliteta voda, razvojem mehanizama za kontrolu poplava i akcidenata, dogovaranjem standarda u oblasti emisija kao i obezbeđivanjem da dogovoreno nađe odraz u nacionalnom zakonodavstvu i njegovoj primeni, ali i u politikama upravljanja vodama zemalja dunavskog sliva.

Sekretarijat ICPDR-a

Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav je osnovala Sekretarijat čiji rad koordinira sekretar, a koji čine i tehnički eksperti za pojedina pitanja, službenici i pomoćno osoblje. Sekretarijat obavlja administrativne i izvršne poslove ICPDR-a.

Stručne grupe

U radu ICPDR-a iz Republike Srbije učestvuju predstavnici: Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Direkcija za plovne puteve, Ministarstva rudarstva i energetike, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“, Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković'', Instituta za zemljište, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda i predstavnici univerziteta.

Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije broj 337-7546/2003 Savet ministara Srbije i Crne Gore je na 37. sednici održanoj 27. novembra 2003. godine imenovao direktora Republičke direkcije za vode u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za šefa delegacije pri ICPDR-u (rešenje br. 337-4/2003).

Predstavnici Republike Srbije učestvuju u radu grupa u okviru ICPDR-a, i to:

  • Ekspertske grupe za upravljanje rečnim slivom (RBM EG),
  • Ekspertske grupe za monitoring i procenu (MA EG),
  • Ekspertske grupe za pritiske i mere (PM EG),
  • Ekspertske grupe za odbranu od poplava (FLOOD EG),
  • Ekspertske grupe za upravljanje informacijama i geografski informacioni sistem (IMGIS EG),
  • Ad hoc Ekspertske grupe za učešće javnosti i komunikaciju (ad hoc PP EG),
  • Ad hoc strateške ekspertske grupe (ad hoc S EG),
  • Grupe za Tisu (TISZA GROUP),
  • Ekonomske radne grupe (Economics Task Group),,
  • Radne grupe za hidromorfologiju (Hydromorphology Task Group),
  • Radne grupe za prevenciju i kontrolu aksidenata,
  • Radne grupe za nutrijente (Nutrients Task Group),,
  • Radne grupe za podzemne vode (Groundwater Task Group),
  • PIAC (bivša Radna grupa za sistem za uzbunjivanje prilokom aksidenata) ACCIDENT PREVENTION AND CONTROL EXPERT GROUP),
  • Tima za klimatske promene (CLIMATE CHANGE TEAM),
  • Tima za hidroenergetiku (HYDROPOWER TEAM).

Ekspertska grupa za upravljanje rečnim slivom u saradnji sa ekspertskim grupama za pojedina pitanja (hidromorfološke promene, podzemne vode, pritiske i uticaje ...) organizovala je rad na izradi Plana upravljanja na slivu reke Dunav, a čijom implementacijom je planirano da se ostvari značajno smanjenje zagađenja reke Dunav.

Prvi Plan upravljanja za sliv reke Dunav sa Zajedničkim programom mera usvojen je 10. decembra 2009. godine sa ciljem postizanja ciljeva Okvirne direktive o vodama u prvom periodu do 2015. godine. Ovaj prvi ciklus se nadopunjuje noveliranjem Plana za period do 2021. godine.

Drugi Plan upravljanja za sliv reke Dunav sa Zajedničkim programom mera i prvi Plan upravljanja rizicima od poplava za period 2015-2021 usvojeni su na 17. Redovnom sastanku održanom 9-10. decembra 2014. godine u Beču. Planovi imaju za cilj da poboljšaju zaštitu i unaprede status svih voda i da obezbede održivo i dugogodišnje korišćenje vodnih resursa, kao i održivo upravljanje rizicima od poplava.

Treći Plan upravljanja za sliv reke Dunav sa Zajedničkim programom mera i drugi Plana upravljanja rizicima od poplava za period 2021-2027 usvojeni su na 24. Redovnom sastanku održanom 13-14. decembra 2021.godine.

Sastanci

Ministarski sastanak - sastanak strana se održava po potrebi. Prvi je održan 2004. godine na 10. godišnjicu potpisivanja Konvencije o zaštiti reke Dunav sa ciljem isticanja značaja dostignutih rezultata i davanja podstreka za budući rad.

Drugi ministarski sastanak održan je 2010. godine na kome je usvojen Plan upravljanja za sliv reke Dunav i Akcioni planovi za odbranu od poplava za 17 pod slivova u slivu reke Dunav.

Treći ministarski sastanak održan je 9. februara 2016. godine u Beču.

Ad hoc strateška ekspertska grupa je ekspertsko telo ICPDR-a koje se sastaje na poseban zahtev ICPDR-a ili Stalne radne grupe u vezi strateških, pravnih ili administrativnih pitanja.

Na redovnom sastanku ICPDR-a, koji se održava svakog decembra u Beču uz učešće šefova delegacija, daje se izveštaj o radu i usvajaju se do tada pripremljena dokumenta.

Stalna radna grupa se sastaje jednom godišnje, najčešće u junu mesecu tekuće godine, i cilj je da se razmatrane odluke i usvojeni dokumenti na redovnom sastanku verifikuju.

Sastanci grupa u okviru ICPDR-a održavaju se nekoliko puta godišnje, u skladu sa Planom rada ICPDR-a i po pravilu se održavaju svaki put u drugoj zemlji članici ICPDR-a. Sekretarijat u saradnji sa predsedavajućim grupa priprema materijal koji se razmatra.

Zajedničko istraživanje Dunava

Da bi se dobili pouzdani i uporedivi podaci neophodni u procesu planiranja i donošenja adekvatnih mera, kao i da bi se pratio efekat donetih odluka podunavske zemlje u okviru ICPDR-a organizuju i naučna istraživanja.

Prvo zajedničko istraživanje Dunava (Joint Danube Survey 1 - JDS1) sprovedeno je 2001. godine, drugo zajedničko istraživanje Dunava (Joint Danube Survey 2 – JDS 2) je sprovedeno 2007. godine, dok je planirano treće zajedničko istraživanje reke Dunav (Joint Danube Survey 3 – JDS3) u 2013. godini. Tokom 2019. i 2020. godine, u koordinaciji sa Sekretarijatom Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), realizovano je Četvrto zajedničko istraživanje reke Dunav. Realizaciju JDS-a koordinira Sekretarijat ICPDR-a u saradnji sa podunavskim zemljama.

JDS1 istraživanje trajalo je od 12. avgusta do 20. septembra 2001. godine. JDS1 je bila prva ekspedicija čiji je zadatak bio dobijanje uporedivih rezultata kvaliteta voda duž čitavog toka reke. Tim je na raspolaganju imao dva broda - Argus (Republika Srbija), glavno istraživačko plovilo i ledolomac ''Szechsenyi'' (Mađarska), koji je služio za smeštaj tima i prevoz tereta i zaliha. Uzorkovanje je izvršeno na 74 lokacija na glavnom toku Dunava i na 24 lokacije na najvećim pritokama.

JDS1 je pokazao da je Dunav i dalje stanište brojnih retkih vrsta, kao i da na slivu postoji značajan biodiverzitet. Međutim, istraživanja su ukazala i na prisustvo organskog i mikrobiološkog zagađenja, teških metala, ulja/nafte iz brodova, kao i pesticida i drugih opasnih materija.

JDS2 je bila najveća istraživačka ekspedicija u 2007. godini u svetu. Glavni cilj istraživanja je bio da se skupe uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode i zagađenju na celom toku reke Dunav i njegovih pritoka: Drave, Tise, Save, Velike Morave, Arges-a, Olt-a i Prut-a.

U radu međunarodnog tima učestvovalo je 18 eksperata iz Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Rumunije i Danske. Tim je na raspolaganju imao tri broda, čije su angažovanje obezbedile različite države i institucija: Argus (Republika Srbija), glavno istraživačko plovilo, ledolomac ''Szechsenyi'' (Mađarska), koji je služio za smeštaj tima i prevoz tereta i zaliha, i brod ''Vienna 115 (Piscius)'' (Joint Research Centre – Evropske unije) koji je služio za istraživanje ribljih vrsta. Tri broda su preplovila dužinu od 2,375 km u periodu od 14. avgusta do 28. septembra 2007. godine.

Republika Srbija je svoj najveći doprinos istraživanju dala kroz učešće istraživačkog plovila Argus. Za potrebe JDS2, brod Argus je kompletno renoviran.

Na glavnom toku Dunava uzorkovanje je izvršeno na 96 lokacija. Analizom su obuhvaćeni: voda, sediment, suspendovani nanos, biološki parametri, školjke i riblje vrste.

Tokom realizacije JDS2 nacionalni timovi su učestvovali kako u delu istraživanja ekspedicije JDS2, tako i u realizaciji nacionalnog dela istraživanja.

Nacionalni tim Republike Srbije činili su stručnjaci iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković'', Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji su vršili uzorkovanje i analize na glavnim pritokama: Tisi, Savi i Velikoj Moravi.

Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je koordinisala istraživanja u okviru JDS2 na teritoriji Republike Srbije. Uzorkovanje na pritokama je obavljano u vreme prolaska ekspedicije kroz Republiku Srbiju – od 3. do 9. septembra 2007. godine. Uspešnu realizaciju planiranih aktivnosti obezbedila je dobra saradnja svih učesnika.

Realizacija nacionalnog dela istraživanja JDS2 okupila je institucije i istraživačke organizacije oko zajedničkog cilja – prikupljanje uporedivih i pouzdanih podataka i informacija o kvalitetu vode i zagađenju na razmatranim pritokama. Osim Republičke direkcije za vode u nacionalnom delu istraživanja učestvovali su i Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova - Uprava granične policije, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija – Uprava carina, Ministarstvo za infrastrukturu, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Institut za biološka istraživanja ''Siniša Stanković'', Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Jugoslovensko rečno brodarstvo, HE Đerdap I, Gradska uprava grada Beograda, Lučke kapetanije Bezdan, Apatin, Novi Sad, Beograd, Smederevo i Veliko Gradište, luke Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Smederevo i Kostolac.

Nalazi JDS 2 istraživanja potvrđuju da je saradnja među dunavskim zemljama na smanjenju zagađenja dovela do pozitivnih rezultata. Napredak je učinjen u mnogim oblastima od JDS1. Kvalitet voda se u globalu popravio, ali ima još posla. Ljudi mogu da se kupaju u delovima sliva Dunava, ali ne svuda. Moguće je jesti ribu bez rizika po zdravlje, ali je u nekim oblastima neophodno sprovesti dalja istraživanja o koncentraciji žive.

JDS 3 je bila najveća istraživačka ekspedicija u 2013. godini. Za šest nedelja između 13. avgusta i 26. septembra 2013. godine, JDS 3 brodovi su prešli 2,375 km nizvodno rekom Dunav, kroz 10 zemalja, do delte Dunava. JDS 3 je koordinirana od strane ICPDR-a. Međunarodni tim 20 naučnika je bio odgovoran za uzimanje i obradu uzoraka, analizu na brodu i slanje uzoraka u odabrane laboratorije na dalje procesiranje.

JDS 3 je imala tri glavna cilja: prikupljanje informacija o parametrima koji nisu obuhvaćeni tekućim monitoringom, izrada podataka koji su uporedivi jer su rađeni za ceo tok reke Dunav i promovisanje rada ICPDR-a i podizanje svesti građana o upravljanju vodama.

Zajedničko istraživanje reke Dunav predstavlja najobuhvatniji istraživački monitoring površinskih voda na svetu, a sprovodi se svake šeste godine.

U cilju postizanja dobrog statusa, kao cilja Okvirne direktive o vodama (WFD), zajedničko istraživanje reke Dunav vrši usklađivanje procesa monitoringa voda u svim dunavskim zemljama. Na celom slivu reke Dunav, međunarodni timovi odlazili su do utvrđenih lokacija kako bi uzimali uzorke i vršili merenja raznih parametara statusa - zagađenja, biodiverziteta, sadržaja plastike i radijacije.

Istraživanje je kao rezultat dalo inoviran prikaz statusa voda na celokupnom slivu reke Dunav.

Tokom JDS4 primenjen je čitav niz metoda i tehnika nove generacije, uključujući „Environmental DNA (eDNA)” i „target & non-target screening methods”.

Rezultati ovog istraživanja daju nam jedinstveni uvid u status voda na slivu reke Dunav, uključujući odgovore na sledeća pitanja:

- koliko hemijskih supstanci je dospelo u vode?
- koliki broj riba živi u slivu reke Dunav?
- koja količina mikroplastike se nalazi u reci Dunav i njegovim pritokama?
- da li zaista ima lososa u Dunavu?

Slično kao i prilikom JDS3, i rezultati ovog 4. istraživanja predstavljaju osnov u procesu sprovođenja odredbi WFD, u smislu pravljenja sveobuhvatne baze podataka kao podloge u procesu odlučivanja. Cilj prikupljanja rezultata tokom ovih istraživanja nije da zameni nacionalni monitoring koji se u svakoj državi pojedinačno koristi prilikom procesa procene ekološkog i hemijskog statusa, već da se koristi u svojstvu baze podataka, sa jedne strane, prilikom usaglašavanja metoda za procene na celom slivu, a sa druge strane, prilikom nove prioritizacije specifičnih zagađivača na slivu reke Dunav.

JDS4 doprinosi poboljšanju procesa sprovođenja monitoringa u slivu reke Dunav, jer:

- predstavlja nezavisnu bazu podataka koja može unaprediti proces monitoringa površinskih voda na nacionalnom nivou;
- pruža mogućnost testiranja i upoređivanja sa nacionalnim metodologijama za određivanje bioloških i hidromorfoloških elemenata, a sve u cilju njihove buduće usklađenosti;
- daje mogućnost za vršenje obuke u uzorkovanju i proceni bioloških elemenata kvaliteta;
- predstavlja jedinstveni izvor podataka određenog broja elemenata kvaliteta za ceo Dunav;
- omogućuje razmenu znanja i iskustava između članica Evropske unije i ostalih država.

Analizom rezultata zaključeno je da su, u odnosu na JDS3, mnogi problemi do sada otklonjeni. Međutim, predstoji još dosta posla. Pored toga, određeni faktori, kao što su mikroplastika ili eDNA, prvi put su tokom ovog istraživanja mereni, tako da će njihovo praćenje biti moguće tek nakon sprovedenog 5. istraživanja - JDS5.

Rezultate sprovedenog JDS4 možete pogledati i preuzeti na sledećem linku:
https://www.icpdr.org/main/press-release-jds4-reports-published-most-comprehensive-river-survey-world-two-publications.

Dunav i dalje ima značajno veliku populaciju biljaka i životinja. Prvo istraživanje hidromorfologije (fizičkih karakteristika oblika, granica i sadržaja) ikad sprovedeno, ukazuje na velike oblasti koje su u dobrom i prirodnom stanju. Pozitivni napori koji su učinjeni na obnovi oštećenih prirodnih oblasti, kao što su plavna područja blizu Beča i u delti Dunava, moraju da se nastave da bi se dobri ekološki uslovi reke postigli svuda.

U isto vreme, istraživanje potvrđuje da su neophodna dalja smanjenja sadržaja nutrijenata i organskog zagađenja. Dunav nastavlja da pokazuje znake degradacije nizvodno od velikih gradova i u velikom broju važnih pritoka zbog neodgovarajućeg tretmana gradskih otpadnih voda. Napori na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u slivu, posebno u gradovima kao što su Budimpešta, Beograd i Bukurešt, moraju da budu ubrzani. Neke od zemalja moraju da intenziviraju napore na kontroli zagađenja od industrije ili glavnih pritoka. Ukupno gledano, mora da se nastavi smanjenje zagađenja od poljoprivrede (nutrijenti i pesticidi). Neka žarišta zagađenja otrovnim materijama, takođe zahtevaju aktivniju pažnju.

Oblasti u kojima je neophodno dalje istraživanje i ispitivanje su takođe definisane. Ovo uključuje nivo žive u nekim uzorcima, naročito kod riba, kao i izvore zagađenja u nekim pritokama. Veliki broj pronađenih riba i organizama iz drugih staništa van sliva Dunava, takođe zahteva dalje ispitivanje.

Naravno, JDS nema samo naučnu vrednost, već ima i veliki doprinos u približavanju informacija o kvalitetu vode široj javnosti u državama na slivu Dunava, kao i podizanju javne svesti o pitanjima vezanim za zaštitu voda.

Učešće javnosti

Bitan segment Konvencije o zaštiti reke Dunav je i uključivanje javnosti sa ciljem podizanja opšte svesti građana o suživotu u slivu kao i održivom korišćenju ovog resursa.

U okviru rada ekspertske grupe za učešće javnosti svakog 29. juna se održava manifestacija Dan Dunava. Ova manifestacija je ustanovljena 2004. godine od strane ICPDR-a i integralni je deo saradnje svih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav. Cilj manifestacije je učešće javnosti po svim pitanjima koji se tiču zaštite i održivog upravljanja vodama sliva Dunava. Manifestacijom se želi postići bolja informisanost građana o problemima vezanim za stanje voda Dunava i povezanih ekosistema, kao i motivisanje za aktivnim učešćem na poboljšanju stanja voda Dunava. Proslava obuhvata različite aktivnosti najviše usmerene ka najmlađim sugrađanima sa kojima se kroz mnoštvo sportskih i likovnih takmičenja, izložbi, predavanja u prirodi i ostalih aktivnosti skreće pažnja na značaj očuvanja kako Dunava tako i svih njegovih pritoka.

Deo aktivnosti proslave Dana Dunava je i takmičenje „Danube Master Art “(Dunavski umetnik). Takmičenje je međunarodnog karaktera i uključuje učenike osnovnih škola u izradi umetničkih radova (skulptura, mozaika, kolaža i sl.) od prirodnih materijala sa obala reka. Zamišljeno je tako da se poziv za učešće na takmičenju šalje osnovnim školama u kojima se učesnici, zavisno od svojih nastavnika, odlučuju za vrstu umetničkog rada. Radovi mogu biti ili individualni ili napravljeni u paru.

Deo procesa uključivalja javnosti u proces zaštite reke Dunav je i obrazovanje najmlađih. U tom smislu, ICPDR je zajedno sa Ministarstvom prosvete Republike Austrije razvila edukativni komplet nazvan „Danube Box “(Dunavska kutija) namenjen deci uzrasta od 9-12 godina.

Implementaciji Dunavske kutije u školama priključile su se u junu 2005. godine kompanije Coca-Cola i Coca-Cola HBC.

Ideja projekta je da širi svest među najmlađom populacijom o slivu reke Dunav, njenim različitostima, ali i sličnostima i značaju očuvanja resursa i održivog korišćenja.

Materijal Dunavska kutija je osmišljen da pruža znanje, ideje, i ne samo iz oblasti životne sredine već se osvće i na istorijske i geografske činjenice vezane za sliv reke Dunav.

Materijal Dunavska kutija je predviđen kao obrazovni materijal koji bi imao mogućnost praćenja realizacije uz unapređivanje sadržaja u zavisnosti od rezultata implementacije.

Materijal se sastoji od priručnika za nastavnike, postera sliva Dunava, karata za igru i CD-a sa celokupnim materijalom. Priručnik za nastavnike se sastoji od šest delova koji se mogu koristiti nezavisno ili po kombinovanom principu. Svaki deo ima uvod u temu, detaljni opis aktivnosti (igre, eksperimenti, timski rad, projekti van učionice, itd.), osnovne informacije o temi, radne listove, reference za dodatnu literaturu (koja je data kao poseban deo), i na kraju svakog dela su dunavske priče.

Materijal Dunavska kutija je pripremljen prvo na nemačkom jeziku, a zatim preveden na engleski jezik. Republička direkcija za vode i kompanije Coca-Cola i Coca Cola Hellenic Srbija su organizovale prevod materijala na srpski jezik i štampanje materijala. U toku 2015. godine izvršena je distibucija osnovnim školama da bi se koristilo kao obrazovni materijal za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u školama od 4. do 6. razreda.

AKTIVNOSTI