Događaji
8. oktobar 2020.
Održana završna konferencija tvining projekta
„Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama“
Kraj tvining projekta „Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama“, koji je finansirala Evropska unija, obeležen je 24. septembra 2020. godine, završnom konferencijom u Beogradu. Projekat u ukupnoj vrednosti od 1,5 miliona evra se sproveo kroz partnerstvo između stručnjaka iz Srbije, Nemačke, Austrije i Holandije, a njegov glavni cilj je bio jačanje kapaciteta Republičke direkcije za vode i javnih vodoprivrednih preduzeća „Srbijavode" i „Vode Vojvodine", kao i drugih srodnih institucija, u implementaciji principa Okvirne direktive o vodama.
Iako Srbija još uvek nije članica EU, postoji snažna politička volja da se upravljanje vodama i zakoni usklade sa standardima EU. Okvirna direktiva o vodama je jedan od najambicioznijih i najcelovitijih delova zakonodavstva o životnoj sredini EU. Države članice EU moraju ispuniti ovaj cilj kako bi sačuvale svoje vodne resurse i rešile pitanja klimatskih promena. Prekretnica u politici zaštite voda postignuta je zajedničkom izradom Plana upravljanja na teritoriji Srbije za period 2021-2027, jer se uporedno planiranje trenutno odvija u svim državama članicama EU. Kako bi se obezbedio prenos znanja i izgradnja institucionalnih kapaciteta, u okviru projekta, bio je organizovan veliki broj radionica za stručnjake iz Srbije u saradnji sa stručnjacima iz zemalja članica EU.
Na konferenciji su predočeni glavni rezultati i koristi koje su proistekle tokom ovih osamnaest meseci trajanja projekta. Prisutnima su se obratiti predstavnici Delegacije Evropske unije, Nemačke, Austrije, Holandije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon čega, je održana panel diskusija sa na kojoj su učesnici projekta sumirali svoje utiske i ocenili projekat kao izuzetno uspešnim. Tom prilikom stalni savetnik na tvining projektu Dr Štefan fon Kajc, izjavio je da su rezultati relevantni za Srbiju, kao i za celu EU, jer voda ne poznaje granice kao i da će opisane mere pomoći u postizanju dugoročnog cilja dobrog statusa svih reka i podzemnih voda, zaštititi pravilno snabdevanje vodom, smanjiti zagađenje voda i zaštititi biodiverzitet.
Generalni direktorat Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju je odabrao ovaj projekat kao izuzetno uspešan u Republici Srbiji. Više informacija je dostupno na vebsajtu Evropske komisije:
https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/ezaf20001enn.pdf.
22. septembar 2020.
Održana druga konferencija u okviru procesa izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije
Druga konferencija u okviru procesa izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021-2027, održana je 15. septembra 2020. godine onlajn i predstavlja nastavak uključivanja javnosti u proces izrade Plana. Na konferenciji su učestvovali brojni predstavnici državne uprave, nevladinog sektora, javnih vodoprivrednih preduzeća, instituta i fakulteta, koji su aktivnim učešćem i angažovanjem dali konstruktivne ideje i predloge.
Nakon uvodne reči gospođa Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, se osvrnula na period koji je protekao od Prve konferencije i sa zadovoljstvom istakla da su dokumenta Plan rada i dinamika izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021-2027, kao i Značajna pitanja u oblasti upravljanja vodama u Srbiji koja su u prethodnom periodu prezentovana i data na uvid javnosti, nakon minimalnih sugestija i izmena usvojena i da predstavljaju osnov za dalju izradu Nacrta Plana.
Uporedo sa procesom učešća javnosti, tim stručnjaka iz javnih vodoprivrednih preduzeća „Srbijavode” i „Vode Vojvodine” u saradnji sa domaćim i stranim ekspertima, radio je na izradi metodologije, obradi podataka i njihovoj implementaciji u Nacrt Plana. Cilj konferencije je upravo i bio upoznavanje stručne javnosti sa rezultatima iz prethodnog perioda, što je i sumirano kroz tri prezentacije:
- „Pritisci i uticaji, procena rizika i monitoring površinskih voda”;
- „Pritisci i uticaji, procena rizika i monitoring podzemnih voda”;
- „Program mera”.
Nakon prezentacija učesnicima je bilo omogućeno da postavljaju pitanja. Na sva pitanja stručne javnosti dati su adekvatni odgovori. Takođe, učesnici su pozvani da se, ukoliko imaju dodatnih pitanja ili sugestija i nakon konferencije, obrate radnoj grupi putem imejla (uros.suberic@minpolj.gov.rs), kako bi se postavljena pitanja i sugestije detaljno razmotrile.
Na kraju konferencije gospđa Milić se zahvalila svim prisutnima na učešću i najavila da krajem 2020. godine možemo očekivati izrađen Nacrt Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021-2027, nakon čega će sve zainteresovane strane imati priliku da se upoznaju sa dokumentom i dostave svoje komentare i sugestije.
Prezentacije sa konferencije možete preuzeti:
- Pritisci i uticaji, procena rizika i monitoring površinskih voda
- Pritisci i uticaji, procena rizika i monitoring podzemnih voda
- Program mera
Snimak održane konferencije možete pogledati putem sledećeg linka.
7. jul 2020.
Vebinar Covid Restart – Upravljanje vodama u Republici Srbiji
“Pravo na zdravu vodu za piće je apsolutni prioritet. Obezbediti dovoljne količine zdrave pijaće vode, zatim, preduzeti sve mere da se štete od poplave umanje u što većem obimu.”
Ovo su jedni od glavnih ciljeva upravljanja vodama, koje je istakla Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tokom vebinara posvećenog ovoj temi, a u okviru serijala Covid Restart, koji je u ponedeljak emitovan na Fejsbuk stranici EU info centra - EU u Srbiji.
Povod ovog vebinara bio je Međunarodni dan reke Dunav, koji se u Srbiji obeležava svakog 29. juna.
O izazovima sa kojima se susreću reke u Srbiji govorili su i dr Momir Paunović, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerzitet u Beogradu, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, zatim Srđan Stanković, osnivač udruženja Supernatural festival, a gledaocima su se obratili i Štefan fon Kajc, stalni savetnik na tvining projektu „Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama“ i Antoan Avinjon, Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Moderator je bila Duška Dimović iz Svetske organizacije za prirodu (WWF Srbija).
“Svesni smo da je zaštita vode sve veći izazov za čoveka i prirodu i da je kriza vode uvrštena u pet globalnih rizika sa kojima se svet suočava. Države članice Evropske unije 2000. godine su na dobar način pristupile ovom problemu, usvajanjem takozvane Okvirne direktive o vodama, čiji je cilj postizanje dobrog statusa svih površinskih i podzemnih voda u EU. Vodni ekosistemi ne poznaju granice, i zato rešavanje problema u ovoj oblasti zahteva tesnu saradnju. Osim toga, novi izazovi poput klimatskih promena imaće sve važniju ulogu za čoveka i prirodu – u smislu poplava i suša – ali i u pogledu čitavog biosistema”, smatra Štefan fon Kajc, nemački biolog angažovan na EU projektu o vodnim propisima.
On je govorio o evropskoj i srpskoj saradnji i usaglašavanju vodnih propisa, na šta se nadovezala i Nataša Milić:
“Ovaj projekat koji je započeo prošle godine, sa ekspertima iz Austrije, Nemačke i Holandije, zahvaljujući Evropskoj uniji kojoj ovom prilikom želim da zahvalim, jer ona prepoznaje potrebe vodoprivrede, ima sluha za nas, i mnogo projekata koje smo sa EU uradili.”
U planu je da se do kraja 2021. donese nov Zakon o vodama koji će u potpunosti biti usklađen sa EU direktivama o vodi.
Dr Momir Paunović govorio je o opasnostima sa kojima se suočavaju reke.
“Kada govorimo o pritiscima na reku, (uglavnom) govorimo o zagađenju, a zagađenje je samo jedan od pritisaka. Značajni su i oni koji nastaju usled fizičkog menjanja karkteristika reke, a to su brane, hidrocentrale, odbrana od poplava… Ove promene jako utiču na vodne ekosisteme, a time ne mislimo samo na biološku raznovrsnost. To je povezan sistem, i ako sistem ne radi kako treba, ta voda neće moći da se koristi.”
On se osvrnuo i na pitanje mini hidroelektrana, koje je poslednjih godina u našoj zemlji veoma aktuelno.
“Mislim da benefit imaju samo oni koji direktno ulažu u njih, država i priroda nemaju benefit. Moramo raditi u pravcu toga da se energija proizvodi, da se štitimo od poplava, da se voda koristi na najrazličitije načine, ali to ne bi trebalo da bude na toliku štetu prirode, lokalnog stanovništva i države”, rekao je on, dodavši da se posebno protivi izgradnji mini hidroelektranama u zaštićenim područjima.
O negativnim stranama mini hidroelektrana govorio je i Srđan Stanković. Civilno društvo može da utiče na donosioce odluka, smatra Stanković, ali postoje i određeni izazovi – civilno društvo bi trebalo da bude bolje organizovano.
Strategija za biodiverzitet
“Dobra vest je da je Evropska komisija usvojila 20. maja novu Strategiju za biodiverzitet, kako bi prirodu vratila u naše živote, kao i novu Strategiju „od njive do trpeze“, čiji je cilj uspostavljanje ekološki prihvatljivog prehrambenog sistema. Ove strategije se udružuju, i u skladu su sa evropskim Zelenim sistemom“, rekao je Antoan Avinjon u video poruci.
Za sve one koji nisu stigli da prate vebinar u ponedeljak 29. juna, mogu ga pogledati ovde.
17. decembar 2019
Održana prva konferencija u okviru procesa izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije
Prva konferencija u okviru procesa izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021-2027, na kojoj su učestvovale zainteresovane strane, održana je 17. decembra 2019. godine, u Palati Srbija, u Beogradu. Na konferenciji je predstavljen plan rada i dinamika izrade Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2021-2027, kao i značajna pitanja u oblasti upravljanja vodama u Srbiji.
Zainteresovane strane su imale priliku da učestvuju u radionicama koje su vodili eksperti iz Javnih vodoprivrednih preduzeća „Vode Vojvodine“ i „Srbijavode“. Sa zainteresovanim predstavnicima ministarstava, pokrajinskih sekretarijata, instituta, nevladinih organizacija i mnogim drugima razgovaralo se o problemima, nedoumicama i mogućim rešenjima na teme:
1. Organsko zagađenje površinskih voda
2. Zagađenje površinskih voda nutrijentima
3. Zagađenje površinskih voda hazardnim supstancama
4. Hidromorfološki pritisci
5. Pritisci na kvantitet i kvalitet podzemnih voda
Nakon aktivne diskusije svih učesnika, predstavnici javnih vodoprivrednih preduzeća su definisali odgovarajuće zaključke vezano za značajna pitanja u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji, koje možete pogledati ovde.
