Догађаји

Одржана завршна конференција твининг пројекта
„Подршка планирању политика у сектору управљања водама“

Крај твининг пројекта „Подршка планирању политика у сектору управљања водама“, који је финансирала Европска унија, обележен је 24. септембра 2020. године, завршном конференцијом у Београду. Пројекат у укупној вредности од 1,5 милиона евра се спровео кроз партнерство између стручњака из Србије, Немачке, Аустрије и Холандије, а његов главни циљ је био јачање капацитета Републичке дирекције за воде и јавних водопривредних предузећа „Србијаводе" и „Воде Војводине", као и других сродних институција, у имплементацији принципа Оквирне директиве о водама.

Иако Србија још увек није чланица ЕУ, постоји снажна политичка воља да се управљање водама и закони ускладе са стандардима ЕУ. Оквирна директива о водама је један од најамбициознијих и најцеловитијих делова законодавства о животној средини ЕУ. Државе чланице ЕУ морају испунити овај циљ како би сачувале своје водне ресурсе и решиле питања климатских промена. Прекретница у политици заштите вода постигнута је заједничком израдом Плана управљања на територији Србије за период 2021-2027, јер се упоредно планирање тренутно одвија у свим државама чланицама ЕУ. Како би се обезбедио пренос знања и изградња институционалних капацитета, у оквиру пројекта, био је организован велики број радионица за стручњаке из Србије у сарадњи са стручњацима из земаља чланица ЕУ.

На конференцији су предочени главни резултати и користи које су проистекле током ових осамнаест месеци трајања пројекта. Присутнима су се обратити представници Делегације Европске уније, Немачке, Аустрије, Холандије и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Након чега, је одржана панел дискусија са на којој су учесници пројекта сумирали своје утиске и оценили пројекат као изузетно успешним. Том приликом стални саветник на твининг пројекту Др Штефан фон Кајц, изјавио је да су резултати релевантни за Србију, као и за целу ЕУ, јер вода не познаје границе као и да ће описане мере помоћи у постизању дугорочног циља доброг статуса свих река и подземних вода, заштитити правилно снабдевање водом, смањити загађење вода и заштитити биодиверзитет.

Клик на слику отвара галерију

Генерални директорат Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу је одабрао овај пројекат као изузетно успешан у Републици Србији. Више информација је доступно на вебсајту Европске комисије:

https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/ezaf20001enn.pdf.

Одржана друга конференција у оквиру процеса израде Плана управљања водама на територији Републике Србије

Друга конференција у оквиру процеса израде Плана управљања водама на територији Републике Србије 2021-2027, одржана је 15. септембра 2020. године онлајн и представља наставак укључивања јавности у процес израде Плана. На конференцији су учествовали бројни представници државне управе, невладиног сектора, јавних водопривредних предузећа, института и факултета, који су активним учешћем и ангажовањем дали конструктивне идеје и предлоге.

Након уводне речи госпођа Наташа Милић, в.д. директора Републичке дирекције за воде, се осврнула на период који је протекао од Прве конференције и са задовољством истакла да су документа План рада и динамика израде Плана управљања водама на територији Републике Србије 2021-2027, као и Значајна питања у области управљања водама у Србији која су у претходном периоду презентована и дата на увид јавности, након минималних сугестија и измена усвојена и да представљају основ за даљу израду Нацрта Плана.

Упоредо са процесом учешћа јавности, тим стручњака из јавних водопривредних предузећа „Србијаводе” и „Воде Војводине” у сарадњи са домаћим и страним експертима, радио је на изради методологије, обради података и њиховој имплементацији у Нацрт Плана. Циљ  конференције је управо и биo упознавање стручне јавности са резултатима из претходног периода, што је и сумирано кроз три презентације:

• „Притисци и утицаји, процена ризика и мониторинг површинских вода”;
• „Притисци и утицаји, процена ризика и мониторинг подземних вода”;
• „Програм мера”.

Клик на слику отвара галерију

Након презентација учесницима је било омогућено да постављају питања. На сва питања стручне јавности дати су адекватни одговори. Такође, учесници су позвани да се, уколико имају додатних питања или сугестија и након конференције, обрате радној групи путем имејла (uros.suberic@minpolj.gov.rs), како би се постављена питања и сугестије детаљно размотриле.

На крају конференције госпђа Милић се захвалила свим присутнима на учешћу и најавила да крајем 2020. године можемо очекивати израђен Нацрт Плана управљања водама на територији Републике Србије 2021-2027, након чега ће све заинтересоване стране имати прилику да се упознају са документом и доставе своје коментаре и сугестије.

Презентације са конференције можете преузети:

• Притисци и утицаји, процена ризика и мониторинг површинских водa
• Притисци и утицаји, процена ризика и мониторинг подземних вода
• Програм мера

Снимак одржане конференције можете погледати путем следећег линка.

Вебинар Covid Restart – Управљање водама у Републици Србији

“Право на здраву воду за пиће је апсолутни приоритет. Обезбедити довољне количине здраве пијаће воде, затим, предузети све мере да се штете од поплаве умање у што већем обиму.”

Ово су једни од главних циљева управљања водама, које је истакла Наташа Милић, в.д. директора Републичке дирекције за воде, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, током вебинара посвећеног овој теми, а у оквиру серијала Covid Restart, који је у понедељак емитован на Фејсбук страници ЕУ инфо центра - ЕУ у Србији.

Повод овог вебинара био је Међународни дан реке Дунав, који се у Србији обележава сваког 29. јуна.

Клик на слику отвара галерију

О изазовима са којима се сусрећу реке у Србији говорили су и др Момир Пауновић, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Универзитет у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, затим Срђан Станковић, оснивач удружења Супернатурал фестивал, а гледаоцима су се обратили и Штефан фон Кајц, стални саветник на твининг пројекту „Подршка планирању политика у сектору управљања водама“ и Антоан Авињон, Делегација Европске уније у Србији.

Модератор је била Душка Димовић из Светске организације за природу (WWF Србија).

“Свесни смо да је заштита воде све већи изазов за човека и природу и да је криза воде уврштена у пет глобалних ризика са којима се свет суочава. Државе чланице Европске уније 2000. године су на добар начин приступиле овом проблему, усвајањем такозване Оквирне директиве о водама, чији је циљ постизање доброг статуса свих површинских и подземних вода у ЕУ. Водни екосистеми не познају границе, и зато решавање проблема у овој области захтева тесну сарадњу. Осим тога, нови изазови попут климатских промена имаће све важнију улогу за човека и природу – у смислу поплава и суша – али и у погледу читавог биосистема”, сматра Штефан фон Кајц, немачки биолог ангажован на ЕУ пројекту о водним прописима.

Он је говорио о европској и српској сарадњи и усаглашавању водних прописа, на шта се надовезала и Наташа Милић:

“Овај пројекат који је започео прошле године, са експертима из Аустрије, Немачке и Холандије, захваљујући Европској унији којој овом приликом желим да захвалим, јер она препознаје потребе водопривреде, има слуха за нас, и много пројеката које смо са ЕУ урадили.”

У плану је да се до краја 2021. донесе нов Закон о водама који ће у потпуности бити усклађен са ЕУ директивама о води.

Др Момир Пауновић говорио је о опасностима са којима се суочавају реке.

“Када говоримо о притисцима на реку, (углавном) говоримо о загађењу, а загађење је само један од притисака. Значајни су и они који настају услед физичког мењања карктеристика реке, а то су бране, хидроцентрале, одбрана од поплава… Ове промене јако утичу на водне екосистеме, а тиме не мислимо само на биолошку разноврсност. То је повезан систем, и ако систем не ради како треба, та вода неће моћи да се користи.”

Он се осврнуо и на питање мини хидроелектрана, које је последњих година у нашој земљи веома актуелно.

“Мислим да бенефит имају само они који директно улажу у њих, држава и природа немају бенефит. Морамо радити у правцу тога да се енергија производи, да се штитимо од поплава, да се вода користи на најразличитије начине, али то не би требало да буде на толику штету природе, локалног становништва и државе”, рекао је он, додавши да се посебно противи изградњи мини хидроелектранама у заштићеним подручјима.

О негативним странама мини хидроелектрана говорио је и Срђан Станковић. Цивилно друштво може да утиче на доносиоце одлука, сматра Станковић, али постоје и одређени изазови – цивилно друштво би требало да буде боље организовано.

Стратегија за биодиверзитет

“Добра вест је да је Европска комисија усвојила 20. маја нову Стратегију за биодиверзитет, како би природу вратила у наше животе, као и нову Стратегију „од њиве до трпезе“, чији је циљ успостављање еколошки прихватљивог прехрамбеног система. Ове стратегије се удружују, и у складу су са европским Зеленим системом“, рекао је Антоан Авињон у видео поруци.

За све оне који нису стигли да прате вебинар у понедељак 29. јуна, могу га погледати овде.

Одржана прва конференција у оквиру процеса израде Плана управљања водама на територији Републике Србије

Прва конференција у оквиру процеса израде Плана управљања водама на територији Републике Србије 2021-2027, на којој су учествовале заинтересоване стране, одржана је 17. децембра 2019. године, у Палати Србија, у Београду. На конференцији је представљен план рада и динамика израде Плана управљања водама на територији Републике Србије 2021-2027, као и значајна питања у области управљања водама у Србији.

Заинтересоване стране су имале прилику да учествују у радионицама које су водили експерти из Јавних водопривредних предузећа „Воде Војводине“ и „Србијаводе“. Са заинтересованим представницима министарстава, покрајинских секретаријата, института, невладиних организација и многим другима разговарало се о проблемима, недоумицама и могућим решењима на теме:

1. Органско загађење површинских вода
2. Загађење површинских вода нутријентима
3. Загађење површинских вода хазардним супстанцама
4. Хидроморфолошки притисци
5. Притисци на квантитет и квалитет подземних вода

Клик на слику отвара галерију

Након активне дискусије свих учесника, представници јавних водопривредних предузећа су дефинисали одговарајуће закључке везано за значајна питања у области управљања водама у Републици Србији, које можете погледати овде.