Послови
Међународна сарадња на сливу реке Саве
Историјат
Подручје слива реке Саве, у околностима насталим распадом СФРЈ, је подељено између четири новонастале државе. У сврху постизања што бољег интегралног управљања сливом као и значајним ресурсима, као и регулисања питања безбедне пловидбе и заштите квалитета воде реке Саве појавила се потреба за регулисањем заједничких интереса на том подручју.
На иницијативу Пакта за стабилности Југоисточне Европе, 2001. године почели су контакти и преговори четири државе у сливу реке Саве (Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговина и тадашње државне заједнице Србија и Црна Гора) о закључивању међудржавног споразума о интегралном управљању водама у речном сливу и успостављања међународног режима пловидбе на овој реци.
Оквирни споразум за слив реке Саве потписан је 3. децембра 2002. године у Крањској Гори, годину дана након потписивања Писма о намерама у Сарајеву од стране овлашћених представника СРЈ/Србије и Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније. У процесу преговарања, уз подршку Пакта за стабилност Југоисточне Европе, добијен је документ којим се обезбеђује сарадња страна ради остваривања следећих циљева:
- успостављање међународног режима пловидбе реком Савом и њеним притокама,
- успостављање одрживог управљања водама,
- предузимање мера за спречавање или ограничавање опасности, као и за смањивање и уклањање штетних последица насталих услед поплава, леда, суша и случајева испуштања опасних материја у воде.
Споразумом су дефинисана и општа начела поступања страна које ће сарађивати на основу суверене равноправности, територијалног интегритета, заједничке добробити и добре воље поштујући узајамно националне законе, институције и организације те делујућу у складу са Оквирном директивом ЕУ о водама.
Споразумом је предвиђена сарадња и размена података између страна у вези са водним режимом реке Саве, режимом пловидбе, прописа, организационе структуре, административном и техничком праксом. Предвиђа се, и неопходна је сарадња са међународним организацијама (Међународном комисијом за заштиту реке Дунав – ICPDR, Дунавском комисијом, Економском комисијом за Европу Уједињених Нација UNECE, и институцијама Европске Уније). У деловању страна се примењује принцип разумног и праведног коришћења и поделе водних ресурса слива реке Саве. Споразумно се регулишу сва питања о спровођењу мера у циљу обезбеђења јединства водног режима, отклањања или смањења прекограничних утицаја на воде других страна, чији узрок може бити обављање привредне или друге делатности.
Дана 2. априла 2004. године у Љубљани је потписан Споразум о изменама Оквирног споразума о сливу реке Саве и Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум о сливу реке Саве. На основу Споразума, формирана је Привремена комисија за слив реке Саве, са задатком да врши координацију активности у сливу, док све државе не изврше ратификацију Споразума, односно док се не обезбеде услови за почетак рада Међународне комисије за слив реке Саве (Савске комисије). Привремена комисија за реку Саву одржала је укупно седам састанака, а последњи 7. састанак одржан је 11. и 12. маја 2005. године у Брчком, Босна и Херцеговина.
Скупштина државне заједнице Србије и Црне Горе је ратификовала Оквирни споразум и Протокол о режиму пловидбе 27. маја 2004. годинe.
Споразум је ступио на снагу 29. децембра 2004. године, 30 дана након што је депозитар Споразума, Република Словенија, обавестила земље потписнице о приспећу и последњег обавештења о спроведеној ратификацији земаља потписница. На основу тога, у Загребу, Хрватска, у просторијама Министарства мора, туризма, промета и развитка од 27. до 29. јуна 2005. године, одржана је конститутивна седница Савске комисије на којој је за председавајућег на мандат од 3 године одређен господин Кемал Каркин из Босне и Херцеговине, а за заменика председавајућег господин Бранко Бачић из Хрватске.
Република Србија председавала је Савском Комисијом у периоду 2011 – 2014.
Протокол о спречавању загађивања вода проузрокованог пловидбом уз Оквирни споразум о сливу реке Савe је потписан, али још увек није ратификован од стране Републике Србије.
Протокол о заштити од поплава уз Оквирни споразум о сливу реке Саве је потписан. Народна скупштина Републике Србије је на предлог Министарства спољних послова, а на основу докумената припремљених од стране Републичке дирекције за воде усвојила Закона о ратификацији Протокола о заштити од поплава уз Оквирни споразум о сливу реке Саве (Службени гласник Републике Србије – међународни уговори, 16/2014).
С обзиром да је Протоколом о заштити од поплава према Оквирном споразуму о сливу реке Саве потписаном у Градишци 1. јуна 2010. године, успостављена обавеза Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Србије и Републике Словеније да успоставе координирани или заједнички Систем за предвиђање поплава, упозоравање и сигнализацију у сливу реке Саве у кординацији са Међународном комисијом за слив реке Саве, Стране су испуниле обавезу и успоставили Систем предвиђања и упозоравања на поплаве у сливу реке Саве.
Потписан је Меморандум о разумевању о сарадњи која се односи на редовно функционисање и одржавање система за упозоравање на поплаве и предвиђање поплава у сливу реке Саве, 1. јула 2020. године, и њиме се истиче значај Оквирног споразума и рада Савске комисије, као примера успешне сарадње, у који су у Републици Србији активно укључена министарства и организације надлежне за питања из делокруга рада Савске комисије, и која улажу напоре да у оквиру доношења и спровођења секторских стратегија реализују део активности за које су надлежна.
Секретаријат Савске комисије
Савска комисија је основала Секретаријат којим управља секретар који има три заменика, службенике и помоћно особље. Секретаријат обавља административне и извршне послове Савске комисије. Савска комисија једном годишње подноси извештај о свом раду странама.
Секретаријат Савске комисије је почео са радом 09. јануара 2006. године.
Према члану 6 Оквирног споразума о сливу реке Саве, државе имају обавезу да одреде организације (органе и тела) надлежна за реализацију споразума на делу слива реке Саве који се налази на њиховим територијама.
Стручне групе
Са намером да поспеши сарадњу и обезбеди синергију у постизању својих циљева, Савска комисија оснива сталне и ad-hoc стручне групе, састављене од постављених стручњака из држава Страна Оквирног споразума о сливу реке Саве. Сталне стручне групе обрађују основна питања на сливу реке Саве, док ad-hoc стручне групе обрађују специфичнија питања и задатке.
Стручним групама председавају службеници Секретаријата Савске комисије. Секретаријат, у начелу, припрема материјал који се разматра од стране стручних група.
Састанци стручних група одржавају се неколико пута годишње, у складу са Планом рада Савске комисије и по правилу се одржавају у седишту Савске комисије, у Загребу (Хрватска).
Сталне стручне групе су:
- Стална стручна група за пловидбу (PEG NAV),
- Стална стручна група за управљање сливом (PEG RBM),
- Стална стручна група за превенцију и контролу акцидената (PEG APC),
- Стална стручна група за заштиту од поплава (PEG FP).
Ad-hoc стручне групе су:
- Ad-hoc стручна група за правна питања (Ah L EG),
- Ad-hoc стручна група за хидролошка и метеоролошка питања (Ah HM EG),
- Ad-hoc стручна група за хидролошка питања у пловидби (Ah HIN EG),
- Ad-hoc стручна група за географски информациони систем (Ah GIS EG),
- Ad-hoc стручна група за речне информационе сервисе (Ah RIS EG),
- Ad-hoc стручна група за финансијска питања (Ah FIN EG).
У раду стручних група у оквиру Савске комисије из Републике Србије представници: Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине и Агенције за заштиту животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Дирекција за пловне путеве, Министарства рударства и енергетике, ЈВП „Србијаводе“, ЈВП „Воде Војводине“, Републичког хидрометеоролошког завода Србије, Института за водопривреду „Јарослав Черни“, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић'', Института за земљиште, Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда и представници универзитета.
Влада Републике Србије, на седници одржаној 04. јуна 2009. године, је одредила Републичку дирекцију за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за координатора активности у оквиру рада у Међународној комисији за слив реке Саве (Закључак 05 Број: 037-2992/2009).
Због катастрофалних поплава које су задесиле регион, у Београду је 16. јуна 2014. године. одржан министарски састанак на коме су договорене регионалне активности везане за заштиту од поплава у сливу реке Саве. Пети састанак Страна Оквирног споразума о сливу реке Саве, на коме је донет План управљања водама за слив реке Саве је одржан у Загребу 2. децембра 2014. године.
Дан реке Саве
Државе стране Оквирног споразума о сливу реке Саве су на Првом састанку страна, 01. јуна 2007. године у Загребу, Хрватска 1. јун прогласиле Даном реке Саве. Од тада се сваке године обележава Дан реке Саве на целом сливу у циљу промовисања значаја реке Саве за све земље у сливу, њених високих еколошких вредности и социо-економских потенцијала. Организовањем различитих активности скреће се пажња на виталну улогу коју река Сава и њене притоке имају у животу становништва у њеном сливу, те с тим у вези подизање јавне свести о важности прекограничне сарадње и договора о битним облицима коришћења и заштите вода у сливу реке Саве.
Обележавањем Дана Саве се апелује на грађане Републике Србије да чувају овај непроцењиви природни ресурс који имамо у земљи.
